Izvor: Nezavisne Novine, 12.Apr.2017, 21:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sindikat vratiti korijenima

Poslije 12 godina i tri mandata na crtu će prvi put u isto toliko vremena neko izaći neprikosnovenoj prvoj dami Saveza sindikata Republike Srpske. Po i više nego pouzdanim informacijama, Ranka Mišić je izgubila podršku dobrog dijela granskih sindikata i to, da stvar po nju bude gora, onih najbrojnijih. Mnogi sindikalci su složni da sljedeći predsjednik SSRS treba da bude neko iz realnog sektora, neko ko poznaje probleme sa kojima se svakodnevno susreće radnik u privredi. Ukoliko njihov kandidat >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << ili čak kandidati ne preuzmu funkciju, sljedeći korak je istupanje iz krovne organizacije i osnivanje vlastitog sindikata.

Mnoga imena su u opticaju, ali o njima drugi put. Ipak ono što je sigurno je da je članstvo republičkog sindikata u protekla dva dana bilo najnervoznije i najangažovanije još od neuspješnih protesta održanih protiv novog Zakona o radu. Jedni su pričali jedno, drugi drugo, na neugodna pitanja novinara se spuštala slušalica, "poturale" su se razne informacije, sastančilo se od ranih jutarnjih časova. Sve navedeno i još mnogo toga neodoljivo podsjeća na spletke karakteristične za političare i predizbornu kampanju. A sindikat bi baš trebalo da bude ono suprotno, istinska borba protiv tlačenja malih od strane velikih.

Kada se vratimo u prošlost i same početke sindikalne borbe, tu ćemo naći Ludistički pokret čiji su članovi mašine smatrali krivcima za masovnu nezaposlenost koja je nastala nakon prve industrijske revolucije. Masovno su se borili protiv kapitalističkih vlasnika tako da su od 1811. do 1816. čak uništavali mašine, rušili tvorničke zgrade i podmetali požare u skladištima.  Na kraju je čak i donesen zakon kojim se svi uhapšeni pripadnici osuđuju na smrt. Osnivanjem Prve internacionale -međunarodnog udruženja radnika 1864. radnička klasa se više ne organizuje samo unutar pojedinih zemalja, već i na međunarodnim relacijama. Pokreću se štrajkovi, i onaj najpoznatiji u Čikagu kada je izboreno osmočasovno radno vrijeme, osniva se udruženje Radničlih sindikata u Velikoj Britaniji, pa Druga internacionala i tako dalje sve do današnjih dana.

Danas je pomalo zaboravljena prava funkcija sindikata. Fotelja i dobra plata ne smiju da budu motiv za taj posao. Radnicima u Republici Srpskoj, koji su u teškoj situaciji, nije potreban ni najpametniji ni najškolovaniji, nego onaj ko nije zaboravio šta sindikat predstavlja.

Nastavak na Nezavisne Novine...