Izvor: Blic, 19.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simpsonovi iz Vrnjačke banje
Volim serijal o Simpsonovima, mada još nisam stigao da pogledam poslednji film o njima. A Vrnjačka banja je lepa i Festival filmskog scenarija je jedna odlična manifestacija, pogotovo kada na njemu vidite i neke odlične filmove. Ne o Simpsonovima, istina, mada nisam uveren da su Simpsonovi po svemu isključivo Amerikanci i da, u duhu slavnog predizbornog slogana, nismo svi mi pomalo Simpsonovi. Ko Homer, ko Bart, ko Mardž, a ko sve pomalo.
Lepo, reći ćete, ali kakve sve to ima veze >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << baš s Vrnjačkom banjom? Pa i nema, ili ne bi moglo da ima previše veze da nije jednog plavog jastučeta.
U gornjem levom uglu je, uredno, ćirilicom napisano: uspomena iz Vrnjačke banje. Dole je slika koja predstavlja raspevanog Homera Simpsona, Mardž i Lizu. Odakle jastuk potiče ne piše - Kina se nameće kao logična pretpostavka.
Još imam keramičke tanjire koje je moja majka, pre četrdeset i više godina, kupovala kad god bi odlazila u Vrnjačku banju. Banja je bila poznata po razvijenoj grnčariji i sećam se da su me, kao malog, čak i vodali po nekim radionicama. Ovaj poduhvat me je, naravno, užasno nervirao.
Poslednji grnčar je umro pre nekoliko godina i, mada je do smrti ulagao u svoju radionicu, nije bilo nikoga da nastavi njegov zanat - kažu da mu je sin banjski DJ.
Predmeti s natpisom Uspomena iz Vrnjačke banje jesu ono što se moglo viđati po mnogim kućama i čak su, pokatkad, u književnosti korišćeni za karakterizaciju (malo)građanskih domova. Uvek mi se to činilo pomalo surovim; zašto bi želja da imamo neki predmet kao uspomenu na neko naše putovanje, dakle na parče života, obavezno morala da bude ako ne predmet podsmeha, ono izvesnog nipodaštavanja.
Ali, danas se taj natpis skoro isključivo pronalazi na onoj jeftinoj, najverovatnije kineskoj robi koja se izlaže po raznim evropskim buvljacima. Ne znam; ako grnčara više nema i ako je jedna tradicija nestala te je teško opet je obnavljati i vraćati, zar se ne bi moglo imati malo više mašte?
Nekada, u pokojnoj Jugoslaviji, svi smo se smejali onoj famoznoj drvenoj čaplji koju ste kao lokalni suvenir mogli kupiti od Istre do Makedonije. Više je ne viđam i to nesumnjivo ne bi bila nikakva šteta da nije zamenjena plastikom na kojoj se, za prilagođavanje lokalnim potrebama, samo odštampa neki tekst.
Rekoh već: volim Simpsonove. I sviđa mi se da ih zamišljam kako se šetaju uz banjsku reku, od izvora do izvora - mada, budući da oni gde god odu naprave neku gužvu i pometnju, to možda za samu Banju i ne bi bila neka velika sreća. Mada bi mogla biti dobra reklama.
Ali, pre nego što se to zaista i desi, nekako nisam siguran da je ova vesela porodica najbolji zaštitni znak Banje - makar mi bio mnogo simpatičniji od nekih drugih suvenira koje, takođe, po tezgama možete naći.
