Izvor: Press, 08.Sep.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simović zna sve o vezama političara i zemunaca!
Miloš Simović može svašta da kaže o vezama „zemunskog klana" sa tadašnjim političarima. Simović upravo zato ćuti i traži status zaštićenog svedoka. Jako je čudno što nikoga ne interesuje šta on ima da kaže!
Bivši ministar policije Dušan Mihajlović kaže u intervjuu za Press da uhapšeni član „zemunskog klana" Miloš Simović može da otkrije koji su sve političari bili „na vezi" sa mafijom. On, na drugoj strani, tvrdi da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << smešno i pomisliti da Sretko Kalinić može bilo kako da pomogne u otkrivanju političke pozadine ubistva premijera Đinđića i navodi da se sa tom pričom taktički zbunjuje javnost!- Ta farsa da Sretko Kalenić treba da nam otkrije istinu o političkoj pozadini atentata na Đinđića je deo taktike zbunjivanja. Miloš Simović je već nešto mnogo ozbiljnije. On može svašta da kaže o vezama „zemunskog klana" sa tadašnjim političarima. Simović upravo zato ćuti i traži status zaštićenog svedoka. On kaže da se ne plaši Legije i da mu ništa ne duguje... Jako je čudno što nikoga ne interesuje šta on ima da kaže!
Zašto to nikoga ne interesuje?
- Odgovori se sami nameću, ali najbolje je da ih svako sam potraži.
Konkretno, kakve su vaše informacije, da li su Đinđićevim ubicama podršku dali ljudi koji su tada bili na visokim funkcijama?
- Politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića otkriće se tek onda kada to ne bude smetalo onima koji su izveli složenu operaciju zaustavljanja Srbije na njenom prvom demokratskom uzletu. Do tada će nam se nametati crno-bela verzija i zbunjivati javnost mnogobrojnim verzijama.
Rekli ste više puta da je država izgubila bitku sa mafijom u vreme dok ste bili ministar policije. Na osnovu čega to tvrdite?
- Na osnovu tri činjenice. Prva je postojanje paralelne vlasti iza leđa DOS-a, Vlade i državnih organa. Drugo, država je izgubila bitku sa mafijom puštanjem iz zatvora Dušana Spasojevića, da bi kapitulirala posle pobune „crvenih beretki". I treća činjenica jeste da „Sablja" nije dohvatila sve koje je trebalo.
Stanko Subotić upravo vas optužuje da ste pravili kompromise, da ste mu nudili nagodbu...
- Ti napadi na mene nisu ništa novo. Istiniti su koliko i svojevremene optužbe da sam „silovao kaluđerice" i gradio „kameni zamak na Povlenu" isplaćujući platu radnicima iz helikoptera... Mafija me je uzela na zub još od hapšenja Dušana Spasojevića, tražila je moju ostavku, blatila me na sve moguće načine. Pripisivali su mi svašta, uključujući i to da sam najbogatiji Srbin. Zaboravljaju jedino, da sam kao član Đinđićeve vlade prijavio svu svoju imovinu, tako da je lako proveriti da li sam išta stekao posle toga... Bilo bi, međutim, veoma zanimljivo proveriti kakva je materijalna situacija svih političara, pre i posle Đinđićeve vlade. To da ja budem žrtveni jarac, to odgovara svima koji su na platnom spisku mafije, a nije ih malo, kao i svima onima koje akcija „Sablja" nije zahvatila, a i njih ima dosta.
Gde je Srbija danas i koliko smo napredovali posle petooktobarskih promena?
- Mi bi trebalo da budemo savremena evropska zemlja zbog nas. To bismo lakše ostvarili da smo deo EU. Ali nismo. Prokockali smo tu šansu. Sad je to veliko pitanje, koje iznova treba sagledati sa svih aspekata. Sve ima svoje vreme. Ne treba zaboraviti da smo u vreme pada Berlinskog zida imali bolji tretman i položaj nego danas. Bili smo jednom nogom u tadašnjoj Evropskoj zajednici i da smo shvatili kuda idu globalne promene, bili bismo Amerika. Ali, odbili smo evropsku trojku, sve njihove molbe i bespovratne pare, da bismo na kraju bili bombardovani, a deo teritorije nam je okupiran. Od „dobrih", postali smo „loši" momci, a zna se gde je njima mesto u svakom društvu. Konačno, svima je došla svetska ekonomska kriza i potopila raspoloženje za proširenje EU. Ali, ne treba tugovati. Šta, na primer, fali Švajcarskoj?
Da li je Srbija još „kamen u nečijoj ruci", kako ste ranije izjavili?
- Nikad kraja traganju za uzrocima nacionalnih padova, nevolja i nesreća... Kada sam napisao tekst o Srbiji kao „kamenu u tuđoj ruci", pesnik Petar Pajić je mudro primetio: „Srbi više nisu ni kamen. I kamen ima težinu. Mi je više nemamo, ni pare ne pomažu". To znači da više nismo faktor koji će velike sile koristiti za ostvarivanje svojih interesa na brdovitom Balkanu.
