Izvor: Politika, 13.Mar.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simbolika dva dima
Tajnost konklave brani najsavremenija tehnologija. Dve peći da bi se izbegla konfuzija oko boje dima nad Sikstinskom kapelom
Tokom vekova, dve reči su čuvale tajnost uoči otvaranja konklave koja bira novog papu: Extra omnes napolje svi koji ne pripadaju kardinalskom izbornom koru.
Pod svodovima Sikstinske kapele se uoči otvaranja konklave nalazi veliki broj ljudi: vatikanski majstori ceremonijala, ispovednici, dvojica lekara, medicinske sestre (ili braća), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posluga. Na poslednjim izborima 2005. bilo ih je više nego kardinala.
Pošto izgovori Extra omnes, kardinal zvaničnik zajedno sa majstorom papske liturgijske ceremonije zatvara Sikstinsku kapelu izolujući je od sveta. Ali ono što su tokom vekova čuvali visoki vatikanski zidovi, danas nije dovoljno da bi se zadržala tajnost okupljanja 115 kardinala unutar konklave, sve do trenutka kada iznad Vatikana krene beli dim.
Con clave, što na latinskom znači pod ključem, u vremenima špijunaže 21. veka nije dovoljno. Kardinal Tarčizio Bertone, zadužen za bezbednost konklave, i njegovi pomoćnici preduzeli su sve i angažovali najsavremeniju tehnologiju.
Ne postoji nikakva komunikacija sa bilo kim van konklave – sem u izuzetno posebnim i urgentnim prilikama. Kardinalima je zabranjeno unošenje mobilnih telefona, portabl kompjutera, elektronskih agendi, video-kamera i magnetofona. Isključeno je slušanje radija, gledanje televizije ili čitanje novina tokom izbornog rituala. Ne postoji internet, a ovo je prvi izbor na kome su zabranjene i društvene mreže, iako je nekoliko kardinala nastavilo da koristi Tviter pa su morali da budu upozoreni.
Palata od pet spratova levo od Crkve Svetog Petra, kao i Sikstinska kapela na suprotnoj strani bazilike, elektronski su pročišćeni. Postavljeni su lažni podovi sa ugrađenim elektronskim ometačima koji blokiraju sve zvukove.
Svi tepisi su podignuti i pregledani kako bi se ustanovilo da nema prislušnih sprava. Isto važi za kanale za dovod vazduha, elektroinstalacije, sijalična mesta, slavine, vodovod i kanalizaciju. Posteljina u odajama takođe je prošla detaljnu kontrolu.
Unutar kapele nisu dopušteni nikakvi pregovori ili argumenti. Poređani uz po šest drvenih stolova, jedni naspram drugih, pod Mikelanđelovim dramatičnim prikazom Poslednjeg suda i freskama Botičelija i Peruđina, kardinali su prepušteni tišini i Svetom duhu. Solum Deum prae oculis habentes,imajte samo Gospoda pred očima, poručuje kardinalima zvaničnik.
Potom kreću balotaže. Ukoliko niko ne dobije dve trećine glasova, ponovo će se okupiti sutra ujutru i, u slučaju ponovljenog neuspeha, odmah ponovo glasati. Posle toga može da se balotira po dva puta pre podne i dva po podne.
Pravila glasanja su veoma detaljna kako bi se eliminisala svaka sumnja ili izborna prevara. Na vrhu cedulja štampano je Eligo in summum pontificem– Biram kao vrhovnog pontifeksa. Niko nema pravo da glasa za sebe. Svaki kardinal u tajnosti, slovima koja ne smeju da po rukopisu otkriju njegov identitet, zapisuje svoj izbor.
Držeći savijenu cedulju da može da se vidi, pristupaju oltaru. Nakon kratke molitve i zakletve da je glas dat onome ko bi pred Bogom trebalo da bude izabran, listić se ostavlja u posebnom sudu.
Ukoliko se dogodi da broj cedulja ne odgovara broju prisutnih, odmah se spaljuju. Ako je sve regularno, pristupa se brojanju. Cedulje idu iz ruke u ruku trojice kardinala koji se biraju svakog dana. Poslednji glasno čita ispisano ime.
Ako niko ne dobije dovoljnu većinu, listići se spaljuju a majstor ceremonije dodaje posebnu hemikaliju kako bi se iz posebnog dimnjaka – u skladu sa običajem uvedenim 1903. – nad Sikstinskom kapelom nadvio crni dim.
Jedini pisani dokument koji ostaje posle svake sesije priprema komornik kardinalskog kora uz pomoć trojice kardinala. Dokument se kasnije predaje novom papi a potom zapečaćen odlazi u vatikansku arhivu koja će tok glasanja obnarodovati tek za sto godina.
Konklava traje sve dok se ne izabere novi papa. Ratovi, neredi po Rimu ali i interes kardinala da upravljaju bez pape učinili su da interegnumi katkad dugo traju.
U 13. veku papski tron bio je upražnjen godinu i po dana pre izbora Inokentija Četvrtog i čak tri i po godine pre inauguracije Grgura Desetog.
Da bi se postupak ubrzao, kardinali su bili primoravani da konklavu skraćuju, iako je od tada još 29 konklava trajalo duže od mesec dana. Ono što je ostalo nepromenjeno jeste to da nemaju nikakvumogućnost komunikacije sa spoljnim svetom.
Ukoliko posle tri dana ne bude odluke, kardinalima se za odmor, molitve i konsultacije odobrava dan pauze. Potom slede serije od po sedam sesija.
Ako se na kraju druge nedelje ne izabere papa, kardinal-komornik poziva elektore da se izjasne oko načina glasanja.
Jovan Pavle Drugi je na toj tački dramatično promenio izborni proces dopuštajući da papa bude izabran prostom većinom glasova, ali je papa Benedikt 2007. sve vratio na staro.
Benedikt Šesnaesti izabran je posle samo četiri balotaže, a veruje se da će, bez obzira na to što nema izrazitih kandidata, izbor trajati dovoljno kratko da bi Rimokatolička crkva jedan od svojih najvećih praznika, Uskrs koji pada 31. marta, dočekala sa novim poglavarom na prestolu Svetog Petra.
Kandidata koji dobije većinu pitaće: Da li prihvatate vaš kanonski izbor za pontifeksa maksimusa? Pošto se saglasi, pitaće ga kojim imenom želi da ga zovu. Potom mu kardinali redom iskazuju poštovanje i poslušnost.
Obuku ga u papske odore – tri veličine uvek čekaju: mala, srednja i velika – iako suneke intervencije u poslednji čas moguće.
U međuvremenu je iz dva metra visokog bakarnog dimnjaka postavljenog iznad Sikstinske kapele krenuo beli dim. Tokom konklave koja je 2005. izabrala papu Benedikta, Vatikan je uveo i drugu peć kako bi se izbegla konfuzija oko boje dima, ali rešenje se nije pokazalo sjajnim, pa je najsigurniji znak da je izabran novi papa zvuk zvona sa bazilike Svetog Petra koji se ubrzo čuje sa svih rimskih crkava.
Nešto kasnije, sa balkona bazilike Svetog Petra, sledi tradicionalna objava jednog od kardinala: „Annuntio vobis gaudium magnum... habemus papam!”, Najavljujem s velikom radošću… imamo papu!
Tek tada javnost saznaje njegovo ime, posle čega će 266. poglavar Rimokatoličke crkve dati tradicionalni blagoslov Urbi et Orbi, Gradu i svetu. Novi pontifikat je počeo.
------------------------------------------------------------
Ko može da bude papa
Papa, po teoriji, može da bude svako ko je kršten i zaređen kao sveštenik i biskup. Ne mora da bude član konklave. Ali, poslednji slučaj da je neko ko nije kardinal postao papa bio je Urban Šestidaleke 1378, a poslednji papa koji uopšte nije bio sveštenik bio je Kalisto Treći – moćni Alfonso Bordžija.
Boško Jakšić
objavljeno: 13.03.2013.
