Izvor: Studnel.com, 14.Apr.2016, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sima Pandurović − svestrani pesimista
Rođen je u Beogradu, od oca Jefte i majke Julijane. Veštinu u pisanju pesama jasno je pokazao početkom 20. veka sa pesnicima pesimizma, pod uticajem Šarla Bodlera i Edgara Alana Poa. Drugu mušku gimnaziju i filozofske studije završio je u Beogradu i radio je kao profesor u Valjevskoj gimnaziji. Bio je oženjen Branislavom, ćerkom advokata Trifuna i imali su dvoje dece. Još kao student osnovao je časopis Polet, zatim bio urednik Književne nedelje i osnovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << je časopis Misao. Uz pomoć Jovana Skerlića dobio je ukaz 1910. godine kojim je prešao da radi kao profesor u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, ali je zbog bolesti morao da odustane.
Iza sebe je ostavio puno književnih dela: Posmrtne počasti, Dani i noći, a njegova drama Na zgarištu, koju je napisao sa Kostom Petrovićem, prikazana je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1910. godine. Društvo hrvatskih književnika izdalo je njegove sabrane pesme pod nazivom Okovani stihovi. Po završetku Drugog svetskog rata ova knjiga je dopunjena i objavljena pod naslovom Stihovi. Poslednja zbirka pesama koju je objavio pod nazivom Pesme sadrži 109 pesama po njegovom izboru. Njegova najpoznatija pesma je Svetkovina.
Foto: www.kupindo.com
Između dva svetska rata bio je visoki činovnik Ministarstva prosvete, a za vreme okupacije saradnik Jugoistoka i Srpske književne zadruge. Njegova dela iz književne kritike i estetike su: Ogledi iz estetike, Razgovori o književnosti, Bogdan Popović. Prevodio je sa francuskog i engleskog jezika. Preveo je Molijerovog Tartifa i Šekspirove tragedije i drame Hamlet, Ričard III, Henri IV, Magbet i Kralj Lir u saradnji sa Živojinom Simićem.
Nakon Drugog svetskog rata uhapšen je i sudio mu je Sud časti 1945. godine. Osuđen je na pet godina gubitka srpske nacionalne časti zbog objavljivanja tekstova u vreme okupacije, za učestvovanje u radu upravnog odbora Srpske književne zadruge tokom okupacije i istupanja na Kolarčevom univerzitetu u društvu visokih kvislinških zvaničnika Velibora Jonića i Vladimira Velmar-Jankovića. Umro je 27. avgusta 1960. godine u Beogradu.
Izvori: riznicasrpska.net, opusteno.rs.
na danasnji dansima pandurovicpesnikkriticarbiografija
