Izvor: Večernje novosti, 07.Apr.2014, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šilopaj: Sto godina niko ne sme da zakorači

U LIPU šilopajsku, šumarak u selu Šilopaj, petnaestak kilometara od Gornjeg Milanovca, ravno sto godina - od vremena Rudničke kontraofanzive, kojom je austrougarska agresorska vojska 1914. razbijena i odbačena natrag preko Drine - niko ne sme da zakorači! Jer, meštani ovog i susednih sela osnovano veruju, da tu ima mnogo zaostalih mina, granata iz Velikog rata...Šumarak straha, Lipa šilopajska, vrlo je neobičan „džep“ usred plodnih i lepo obrađivanih njiva, uz makadamski, ali prometan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << put. Posvuda okolo su iskrčene šikare i vrzine, seku se šume i gajevi, ali u Lipu ljudska noga sa puta ne silazi.Do opasnog „džepa“ vode nas diplomirani ekonomista Nebojša Savić (38) i sam rodom iz Šilopaja i Vojkan Nikolić (46), priređivač istorijskih knjiga.- Sva okolina je 1914. bila poprište žestoke bitke pod komandom Živojina Mišića. Tada je naša vojska u Lipu doterala hrpe kamenja i nešto zatrpala. Šta? Ne zna se ni do danas. Nisu to tela poginulih boraca, oni su sahranjivani drugačije. Stari Šilopajci i meštani susedne Davidovice, Cerove i Krive Reke, pričali su da je u Lipi tada bio magacin topovske municije i mina, koje vojska nije stigla da odvuče sa sobom tokom brzog napredovanja protiv Austrougara. Govorilo se i da su bile velike kiše, pa je tlo raskvašeno. Možda naše formacije zato nisu uspele da sa zapregama dalje voze sve mine i granate, pa su ih zatrpale u Lipi? Kad tad će i ova misterija, valjda, biti razjašnjena savremenim detektorima - nadajući se objašnjava Savić. Na njivi Novaka Aleksića (88) uz Lipu bio je logor Drinske divizije. Okolo su njive i drugih vrednih seljaka.- Godinama smo izoravali neispaljene metke, prazne čaure, topovske i puščane... Krčili smo njive, sekli gajeve, ali u Lipu niko nije smeo niti sme da uđe. Nekoliko naših ljudi su, davno, tu videli mine i pobegli. Zatim se to raščulo po ovim selima, tako Lipa ostade zabranjeni zabran - potvrđuje starina.U blizini su šumarci takođe zvani Lipe - mutanjska i majdanska, nazvane po imenima tih sela. U njih seljaci ulaze bez straha. Po dokumentima o velikoj kontraofanzivi Velikog rata, koje nam pokazuje Savić, Lipa je na koti 594. U obližnju šumu Tripovac, koja pripada selu Nakučani, na visinsku kotu 549 s njim i Nikolićem idemo bez straha. Niko ovde nije viđao neispaljene mine. Tu je najgušća mreža pešadijskih i topovskih rovova iz 1914, godinama zaraslih i zatrpanih naslagama lišća. Najduži je sto metara.POLICIJA NISMO o ovom slučaju do sada imali bilo kakva saznanja, preduzećemo sve odgovarajuće mere da se to ispita i reši - rečeo je novinarima u milanovačkoj policiji.- Odlučni kontranapad na Austrougare iz ovih mesta krenuo je, kad je stigla municija koju su poslali Francuzi. Mnogi od 1.300 kaplara, te svetski znane herojske jedinice, ginuli su tu, te na Drenovačkom osoju, Vaskovoj glavici, Kalimanskoj kosi... Kasnije je naša vojska izbila na strateški važnu Prostrugu, odakle je napredovala nezadrživo - objašnjavaju Savić i Nikolić.Malo šta sa ovog ljutog bojišta je ostalo tajna. Ali, svoju tajnu sakriva Lipa šilopajska, a uz nju i strah meštana. KRALj PETARU AKTIMA o Rudničkoj kontraofanzivi je i podatak, da je ovde kralj Petar Prvi Karađorđević naše borce i oficire sokolio rečima: „Deco moja, Srbija i celo Srpstvo, naša prošlost, sadašnjost i budućnost su ovde, na nama, na vrhovima vaših bajoneta“. Što je Gazimestan bio za Kosovsku bitku, to su Šilopaj, Davidovica i druga ova sela za Rudničku! Oko Lipe su bili položaji Drinske divizije, tu je bio logor komande.

Nastavak na Večernje novosti...