Izvor: Vesti-online.com, 07.Jun.2010, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Silajdžić bije po Srbima u Evropi

Iako je Ustavni sud BiH dao mišljenje da postojanje predstavništava Republike Srpske (RS) u inostranstvu nije sporno niti antiustavno, predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić nastavio je sumanutu borbu za ukidanje predstavništava RS preko svojih lobista iz tzv. Bosanskog akademskog kruga (BAK) iz Minhena.

U opširnom pismu koje je BAK uputio gradonačelniku Štutgarta Volfgangu Šusteru, MUP-u pokrajine Baden Virtemberg, ministarstvu privrede, te Komori za industriju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i proizvodnju, izražava se negodovanje što u Štutgartu već duže vreme postoji predstavništvo koje "isključivo zastupa interese RS i samo jednog od tri konstitutivna narod".

Od pokrajinskih i gradskih institucija BAK je zatražio da im polože računa zašto nemačke institucije, pored konzulata u Štutgartu, sarađuju sa predstavništvom RS, pitajući ih da li su spremni da prekinu tu saradnju. Očekivano, iz BAK-a ne kriju želju da ta saradnja bude prekinuta.

Kanton Sarajevo je svoje predstavništvo u Briselu otvorio još 2007. godine i od tada je na njegovom čelu Dino Elezović. Ima li u ovom predstavništvu još zaposlenih, ko su oni i čime se konkretno bave, nigde se ne pominje. Posebno je zanimljivo da se u kantonalnom budžetu nigde ne pojavljuje ovo predstavništvo kao posebna stavka, gde bi se moglo videti koliko iznose ukupni njegovi godišnji troškovi.

Uz konstataciju da, osim ambasade BiH u Nemačkoj, postoje i tri konzularna predstavništva, u pismu BAK-a, koje je potpisao predsednik ove organizacije Amer Sabitović, navodi se:

"Ile­gal­ni po­ku­šaj Vla­de RS, ka­ko u Ne­mačkoj ta­ko i u Briselu i još tri ostala mesta u svetu, da osnu­je vlas­ti­to pred­stavniš­tvo je, naoči­gled svog mo­noe­tničkog ka­ra­kte­ra i per­so­nal­ne po­li­ti­ke, ja­san si­gnal iz­gra­dnje pa­ra­lel­ne in­sti­tu­ci­je ko­ja blo­ki­ra po­li­ti­ku BiH kao je­din­stve­ne države."

Potom bošnjački intelektualci slikovito opisuju svoju zemlju kao državu koja nema evropski ustav, moderni evropski građanski rezon, pa zbog toga ne može ni da jedan njen deo ima svoja predstavništva. Kao argumente zašto ne bi trebalo da postoje predstavništva RS, iz BAK-a navode i to što RS ima Zakon o referendumu, ali i to što su njeni utemeljivači u Hagu. Naravno, nije zaboravljeno da se pomene i "genocid u Srebrenici", i naglasi da u Nemačkoj živi veliki broj ratom istraumiranih izbeglica iz BiH.

Haris Silajdžić je još 2008. godine uložio apelaciju Ustavnom sudu BiH u kojoj je zatražio "meru obustavljanja antidejtonskih aktivnosti RS", odnosno zatvaranje njenih predstavništava i zabranu lobiranja.

Zamenica ministra inostranih poslova Ana Trišić-Babić izjavila je da države u kojima Srpska ima predstavništva sigurno ne bi dozvolile njihovo otvaranje da je nešto urađeno mimo zakona. Ona je istakla da predstavništva RS funkcionišu na isti način kao i ono Kantona Sarajevo u Briselu.

Šef njenog kabineta Željko Samardžija podvukao je da otvaranje privrednih predstavništava RS u svetu ne zadire u spoljnu politiku BiH budući da je reč o ekonomskim ustanovama, koje ni na koji način nisu u koliziji sa DKP. Ljudi u njima se, kazao je Samardžija, bave privredom, a ne politikom, i takva predstavništva su praksa u svim evropskim zemljama.

Pored BAK-a, iznad Ustavnog suda BiH, opet po nalogu Harisa Silajdžića, postavila se i Komisija za spoljne poslove parlamenta BiH koja je, bošnjačkim glasovima, usvojila zaključak da "otvaranje predstavništava RS u inostranstvu, njihov mandat, misija procedura i uspostavljanje nisu u skladu sa Ustavom BiH", te je zatražila da svoj stav o tome daju Parlamentarna skupština i Predsedništvo BiH.

Nastavak na Vesti-online.com...