Izvor: Politika, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Signalisti
Pre nekoliko decenija u umetnosti je bio aktuelan signalizam, a predstavnici ovog umetničkog pravca nazivani su signalistima. I u diplomatiji su postojali signalisti, ali postoje i danas, čega su najsvežiji svedoci Nikolas Berns i Andreas Cobel. Njih dvojica su ovih dana odaslali odgovarajuće poruke koje se odnose na stav velikih sila prema kosovskom pitanju.
Berns je navodno rekao, zatim je demantovao to što je navedeno da je rekao u vezi s budućim stavom SAD prema nezavisnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosova, a i Cobel je pre toga odaslao određene signale. S tim što je i on, izvinjavajući se, demantovao ocene da, kao ambasador, govori u ime vlade Nemačke.
Samo nekoliko dana pre Bernsa i Cobela, diplomatske signale srpskoj i široj javnosti uputili su, iz studija RTS-a, američki i britanski ambasador u Beogradu, a pre njih slično su postupili ruski diplomati. Oni su stavili do znanja da je Moskva voljna da kao nikada do sada, kad je reč o novijoj istoriji, stane iza srpskih interesa.
Ovi diplomatski "signalisti" su redovni pratioci, pa i akteri političkih (i ratnih) zbivanja na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Kao jedan od najupečatljivijih među njima iz prethodnih godina svakako je Ričard Holbruk. Najpoznatiji njegov signal registrovan je u selu Junik na Kosovu 1998 godine, među pripadnicima "Oslobodilačke vojske Kosova". OVK je do tada u svetu, pa i u samoj Americi, označavana kao teroristička organizacija (bila je i na zvaničnim spiskovima), ali onda je došao Holbruk, izuo cipele i seo u krug. Time je uputio prvu javnu poruku da Vašington menja stranu kad je reč o odnosu prema tadašnjem srpsko-albanskom sporu. Sledeće, 1999. godine Holbruk je došao u Beograd s poslednjom porukom u torbi, pred bombardovanje SRJ.
Javnost malih država se prilično uzbuđuje kada se suoči s neočekivanim, ponekad i brutalnim, signalima diplomatskih predstavnika velikih sila upućenim ovim malim državama. Jer, zna se da diplomate od karijere hijerarhijski nižih nivoa neće na svoju ruku tek tako nešto reći u ime velike sile. Mada i među ambasadorima i otpravnicima poslova verovatno ima šarlatana koji posle nekoliko "solističkih nastupa" dovedu u pitanje svoju karijeru. Ali nisu oni u svemu tome toliko bitni, niti su velikim silama, u strategijskom smislu, važne male zemlje kojima upućuju poruke. Njima su važne druge zemlje, i to se zna koje. Važne su im i kontraporuke koje od tih drugih zemalja stižu.
Zato posle Nikolasa Bernsa treba očekivati nove signale iz Moskve i Brisela. Ili ako nema signala, i to je nešto.
[objavljeno: 19/04/2007]
