Izvor: Blic, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sibir: Pola sela glumci, pola publika
Žitelji južnosibirskog sela Huramša već nekoliko decenija žive u skladu sa Šekspirovim stihom iz komedije "Kako vam drago": "Ceo svet teatar, a ljudi u njemu glumci", s tom razlikom što u Huramšu nisu baš svi glumci: polovina je angažovana u predstavama mesnog pozorišta, a polovina je publika.
Na prvi pogled se ne može ništa primetiti što bi selo Huramša u Ivolginskom rejonu ruskog autonomnog okruga Burjatije razlikovalo od ostalih sibirskih sela. No, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čim počne razgovor sa seljacima jasno je da se njihov život davno pretvorio u pozorište, u bukvalnom smislu reči, a žitelji se podelili na glumce i pozorišnu publiku.
Jedan od žitelja Huramše davno igra dvostruku ulogu. Tamara Sanžijeva je baka šest unučadi. U svojoj pozorišnoj karijeri ostvarila je desetak glavnih i epizodnih uloga u dramama i komedijama. U Kilbirinskom teatru, kako se zove glavna pozorišna kuća sela, Tamara je ostvarila svoj davnašnji san.
"To mi je hobi, kaže Tamara, glumica Kilberinskog narodnog teatra i dodaje "da je u mladosti želela da postane glumica, ali da nije uspela". Čim završi domaće obaveze, Tamara hita u pozorište na probu.
Posle požara u Domu kulture, pozorište je preseljeno u obližnji vrtić. Vladimir Zapharov je rukovodilac teatra, ali i glumac i autor mnogih dela koja su postavljana na seosku scenu. Dekoraciju, kostime i scenografiju sve prave seljaci s toliko ljubavi i pažnje. Za ozvučenje je uz asistenciju momaka iz sela opet zadužen Zapharov.
Među seoskim glumcima nalazi se i traktorista Artur. U najnovijem komadu igra vojnika sa ozledom na licu koju zadobija u ratnoj sceni prilikom izvlačenja svog druga iz zapaljenog tenka. Tako ranjen, kaže, ne sme bez prethodnog upozorenja "na oči" majci da se ne bi uplašila.
Svi spektakli, bilo ruskih ili francuskih autora se postvaljaju na burjatskom jeziku. Za selo od stotinak žitelja tetar je kao sunčev zrak, ističu oni. Zbog toga u sali nema nijednog slobodnog mesta a na sceni je veoma tesno.
Svi glumci su obični seoski žitelji i svako hoće da što pre dobije ulogu. Do sada je na sceni bilo više od pola sela. Glavno je, kako ističe rukovodilac teatra, da se pravilno izaberu likovi.
Na zidu Kilbirinskog teatra nalaze se snimci komada starih do tri decenije. Za to vreme žitelji Huramše su videli više od desetak postavki a teatar je ovenčan velikim brojem nagrada.
"I neka", kako ističu meštani, "zli jezici kažu da smo amateri bez akademskog obrazovanja i velike sale, a mi uvek igramo iz zadovoljstva i verujemo da smo jedno od najsrećnijih ruskih sela".
