Izvor: RTS, 03.Sep.2009, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sever Kosova: Diplomatija umesto sile
Pokušaj nasilnog uključivanja Srba sa severa Kosova u prištinske institucije vodiće ka nasilju ili novim etničkim podelama, smatra nekadašnji administrator UN za sever Kosova Džerard Galuči. Amerikanac je, svojevremeno, ušao u ozbiljan konflikt sa šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom zbog postupaka UN u Kosovskoj Mitrovici.
"Severno Kosovo je drugačije, jer nije pod vlašću Prištine. Bilo kakav napor da se Srbi sa severa nateraju da se uključe u kosovske institucije vodiće >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ili novom nasilju ili etničkim podelama. Promene su moguće, ali je za njih potrebno vreme", napisao je Galuči u tekstu objavljenom na sajtu "Transkonflikt".
Galuči, koji se prošle godine oštro zakačio sa tadašnjim šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom zbog načina na koji je međunarodna policija pokušala da reši problem srpskih štrajkača u Kosovskoj Mitrovici, kada je poginuo policajac iz Ukrajine, a povređeno oko 150 ljudi, smatra da je za uspeh međunarodnog prisustva na severu potrebna stalna podrška naporima da se tamošnjim Srbima i Albancima otvore putevi za saradnju.
"Ukoliko sever postane okidač novih etničkih nemira na Balkanu, efekti možda neće biti lokalnog karaktera", smatra Galuči, koji je posle sukoba sa Rikerom, kao i Nemac i njegov zamenik Lorens Rosin, napustio Kosovo.
Istovremeno, albanski lideri se protive protokolu o policijskoj saradnji o kome su se dogovorili Euleks i Beograd, jer bi primena tog dokumenta, suštinski, samo učvrstila opstanak statusa kvo u tom delu Kosova, smatra Galuči.
Brđani test za Euleks
Galuči smatra da, za sada, nije moguće da sever Kosova kontrolišu i Srbi i Albanci, ali da albanski lideri pokušavaju da se "proguraju" u taj region, insistirajući na obnovi kuća u kosovskomitrovačkom naselju Brđani.
Opisujući genezu UNMIK-a, Galuči piše da je misija UN nastala pod okolnostima definisanih rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ali da je mandat počeo pokretanjem institucija u Prištini, gde je posle rata ostalo malo Srba u u atmosferi u kojoj je većina međunarodnih zvaničnika Albance prihvatala kao žrtve, a Srbe kao počinioce zločina.
"Status Kosova nije rešen jednostranim proglašenjem nezavisnosti. Ostala su pravna i diplomatska pitanja... Albancima, nezavisnost i institucije važe samo za njih i ništa što kažu da bi utešili strance tu činjenicu neće promeniti", tvrdi američki diplomata.
"Srbi, pak, na isti način odbijaju da budu deo Kosovo i žele da ostanu deo Srbije. Pokušaji Euleksa da nateraju ili plaše Beograd ili kosovske Srbe jednostavno ne predstavlja dobro vođenje mirovnih operacija, jer se postojeće razlike ne mogu rešiti silom, osim ukoliko se jedna od strana ubije ili nestane", upozorava Galuči.
Bivši administrator za sever Kosova, takođe, smatra da su Albanci proglašenjem nezavisnosti uspostavili kontrolu nad oko 85 odsto teritorije Kosova, kao i da će ta nezavisnost, na kraju, biti šire priznata.
.jpg)
