Izvor: RTS, 01.Okt.2009, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetnja protiv nasilja
Polaganjem cveća i paljenjem sveća ispred spomenika francusko-srpskog prijateljstva na Kalemegdanu, završen skup "Šetnja protiv nasilja", organizovan zbog tragične smrti Brisa Tatona. Predstavnici Koalicije mladih protiv nasilja predali u francuskoj ambasadi knjigu žalosti koju su građani potpisivali tokom šetnje.
Povodom tragične smrti francuskog državljanina Brisa Tatona, veliki broj građana sa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << cvećem i svećama, okupio se ispred Filozofskog fakulteta, odakle je počela "Šetnja protiv nasilja" koju je organizovala Koalicija mladih protiv nasilja.
Svetski mediji izveštavali su danas da se više hiljada ljudi okupilo u Beogradu u znak protesta protiv nasilja u Srbiji i da bi izrazili saučešće porodici Taton.
Francuski list "Ekspres", piše da je više od hiljadu Beograđana danas odalo poštu Tatonu.
List je istakao da Srbija ne želi da bude poistovećena sa nasilničkim ponašanjem grupe navijača i da je predsednik Boris Tadić proglasio dan žalosti zbog smrti Tatona.
Italijanska novinska agencija ANSA prenosi da je više hiljada ljudi učestvovalo u Beogradu u manifestaciji osude nasilja, posle smrti Tatona.
U proglasu, koji je pročitan pred početak šetnje, zatraženi su brzo hapšenje, efikasno suđenje i maksimalne kazne za sve počinioce krivičnih dela kojima se ugrožava pravo na život, telesni integritet, ostvarene slobode i jednakost ljudi.
Francuskom državljaninu odata je pošta minutom ćutanja i polaganjem 1.000 ruža.
Predstavnici Koalicije mladih protiv nasilja predali su u francuskoj ambasadi u Beogradu knjigu žalosti povodom smrti Brisa Tatona, koju su građani potpisivali tokom šetnje protiv nasilja.
Knjigu žalosti je primio francuski konzul u Beogradu Fabris Furmi, koji je rekao da duboko žali zbog ubistva Brisa Tatona, ali da mu je istovremeno drago zbog ovog gesta građana Beograda.
Šetnja je završena polaganjem cveća i paljenjem sveća kod spomenika francusko-srpskog prijateljstva na Kalemegdanu.
Prema nezvaničnim policijskim procenama, u današnjoj šetnji protiv nasilja učestvovalo je oko osam hiljada ljudi.
Prisustvovali su ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministri prosvete i dijaspore Žarko Obradović i Srđan Srećković, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, funkcioneri G17 plus Suzana Grubješić i Vlajko Senić...
Povorka, na čijem su čelu mladi nosili transparent "Stop nasilju", sa platoa ispred Filozofskog fakulteta krenula je centralnim gradskim ulicama, do mesta na Obilićevom Vencu gde su huligani pretukli Tatona, koji je kasnije preminuo od zadobijenih povreda.
Kolaciju mladih protiv nasilja čine Demokratska omladina, Mladi Liberalno demokratske partije, Socijaldemokratska omladina, Pokret Evropa nema alternativu.
Članovi Koalicije su i omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava, Gej strejt alijansa, uz podršku omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine, Građanske inicijative, Incijative mladih za ljudska prava i Evropskog pokreta u Srbiji.
U blizini platoa kod Filozofskog fakulteta, oko 17 časova, mladić M. J. je isekao vene. Rekao je da time "želi da vrati krv Francuzima".
Mladić je u svesnom stanju prebačen u bolnicu na Banjicu.
Proglas Koalicije mladih
Koalicija mladih protiv nasilja sa današnje protestne šetnje uputila je proglas javnosti u kome upozorava da je danas zbog eksplozije nasilja i agresije u društvu sigurnost svih ugrožena, a budućnost mladih kao najvećeg potencijala Srbije opterećena neizvesnošću.
"Osećamo potrebu i obavezu da, kao predstavnici i predstavnice mladih u demokratskim i proevropskim strankama i organizacijama civilnog društva za promociju demokratije i ljudskih prava, uputimo Proglas javnosti", poručeno je sa skupa.
Čitavu deceniju su snage koje su osmislile i sprovele koncept guranja Srbije u potpunu izolaciju, upropaštavale živote nekoliko generacija starijih od nas. Rezultat toga je krajem 2000. godine bilo potpuno raspadanje države, urušavanje institucija, opšte siromaštvo i gubitak opšte perspektive, navedeno je u Proglasu.
"Srbija je tek tada, posle 10 godina propadanja, pokrenula sve svoje potencijale kako bi uhvatila poslednji priključak civilizovanom i razvijenom svetu. Danas, devet godina kasnije, ne možemo da dozvolimo da sve ponovo bude srušeno. Ako izgubimo slobodu, izgubili smo sve. Ako ćutimo i okrenemo glavu od najdubljih uzroka nasilja, koje je preplavilo društvo, rizikovaćemo i svoju budućnost. Takav luksuz nam ne treba, jer nas opominju iskustva onih koji su ćutali pre nas"-upozoreno je sa skupa.
Svi smo u nečemu manjina, osim u jednoj stvari, kao slobodni građani i slobodne građanke ove zemlje, sigurno smo brojniji i jači od nasilnika i kriminalaca, otvorenih i prikrivenih, koji guraju naše živote u nesigurnost, naveli su učesnici protestne šetnje.
"Zato oko te stvari moramo da se okupimo i pokažemo svoju snagu. To treba da pokrene društvo. Institucije koje smo nasledili imaju svoje nedostatke, ali naš posao je da učinimo sve da već sada počnemo za sebe da gradimo bolje i efikasnije.
Zbog toga za nas nije dovoljna kritika, želimo nešto i da preduzmemo.
Da pokažemo saosećanje sa ugroženima, ohrabrimo državu da reaguje, opomenemo na odgovornost sve koji to ne čine", kaže se u Proglasu.
Kako je poručeno, državni organi ne smeju da stanu na pola puta, i nikakvo tolerisanje onih koji krše zakon više ne sme biti dozvoljeno.
"Društvo to očekuje od nas, a nassi životi nas na to obavezuju. U ovom zajedničkom poslu, stranačke, lične i sve druge razlike ne smeju biti izgovor za pasivnost. Ne smemo da ličimo na stvarnost koja je oko nas, moramo da je menjamo.
U društvu želimo da afirmišemo one vrednosti i načine organizovanja kojima ćemo pokazati privrženost toleranciji i evropskim vrednostima. Budućnost pripada našoj generaciji. To je naše pravo, ali i obaveza zaštite te budućnosti u ovom momentu je naša velika obaveza", navedeno je u Proglasu.
Istaknuti su i zahtevi a na prvom mestu je brzo hapšenje, istraga, efikasno suđenje i maksimalne kazne za sve počinioce krivičnih dela, kojima se ugrožava pravo na život, telesni integritet, ostvarene slobode i jednakost ljudi.
Zahteva se i da, u skladu sa važećim zakonima Srbije, policija i tužilaštvo pretnje građanima i građankama (a naročito pripadnicima i pripadnicama manjinskih grupa) tretiraju ozbiljno, koliko i akte fizičkog nasilja. Kazne za pretnje moraju biti ozbiljne kako bi odvratile od izvršenja sve one koji pretnje žele ostvariti.
U Proglasu je zatražena i zaštita svih ljudskih prava za sve grupe građana i građanki, ma koliko oni popularni bili kod većine.
Svako ko poštuje Ustav i zakon, mora biti u mogućnosti da koristi garantovana prava i iskaže svoj stav. Sloboda mirnog okupljanja je jedno od osnovih prava, bez kojih se ne može zamisliti demokratsko društvo i ona ne sme biti ograničavana zbog pretnje nasiljem.
Zatraženo je i da se nastavi sa jasnim i nedvosmislenim podržavanjem poštovanja ljudskih prava svakog građanina i građanke, nezavisno od nacionalne, politiccke, verske ili seksualne orijentacije, kao i da izjave moraju uvek biti proprachene konkretnim delovanjem.
.jpg)
