Izvor: Danas, 25.Jan.2016, 01:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetnja kroz prošlost
Tri dana boravka u Ahmedabadu, ili Amdavadu kako ga zovu mnogi od njegovih sedam miliona stanovnika, dovoljna su za najpovršniji utisak da je reč o fascinantnom velegradu. Utemeljen pre 605 godina, vremenom je rastao iz grada zanatstva i trgovine u važan centar trgovine, industrije i kulture savezne države Gudžarat i Zapadne Indije. Ahmedabad je peti najveći grad u drugoj najmnogoljudnijoj zemlji na svetu i sedmo po veličini metropolsko područje.
Poznat je i po živahnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i slavljenju života, a naročito po preduzetničkom duhu Gudžaratanaca, sa kojim mogu teško da se mere Jevreji, Kinezi, Englezi, Škoti I Libanci. Američki magazin Forbs je Ahmedabad svrstao na treće mesto liste gradova koji su se najbrže razvijali u svetu protekle decenije. Grad je proglašen za jedan od tri u Indiji koji se nalaze u najboljoj poziciji za napredak i rast u novom vremenu urbanizacije.
Užurbana metropola u ekspanziji, takođe je duboko ukorenjena u tradiciji. Posebna karakteristika je stari, zidom opasani grad sa 12 kapija. U njemu je, po različitim merilima, 350 do 600 tzv. polova, samoodrživih susedstava u kojima živi veliki broj ljudi. Neka od ovih praktično malih sela, ispresecanih uskim ulicama, obično se završavaju na skverovima sa zajedničkim bunarima i ?čabutrima? - arhitektonski izvajanim kulama za hranjenje ptica, kapijama, slepim ulicama I tajnim prolazima. Ti mali kvartovi predstavljaju i kičmu i žilu kucavicu starog dela grada ili Kalupura. Poslednjih godina su neke porodice počele da se sele u modernije kuće udaljene od centra grada, ali mnogi i dalje osećaju snažnu povezanost sa tesno povezanim zajednicama koje su oblikovale njihove živote dok su odrastali. Tu su i hramovi u centru kvarta, jedan ili više malih oltara za molitve, svih u gradu praktrikujućih religija.
Da bi upoznali sjaj prošlosti Ahmedabada, neophodno je prošetati starim kvartovima i posmatrati arhitekturu, umetnost, religijske objekte, kulturu i tradiciju, hindu, džain, muslimanskog i evropskog nasleđa grada. Grad opasan zidom je izgrađen mnogo pre motornih vozila, namenjen je pešacima I biciklistima, pa se njegove male krivudave ulice najbolje mogu istraživati hodanjem. Za to je daleko najpovoljnija, mnogo hvaljena šetnja nasleđem Ahmedabada, koju organizuju gradske vlasti uz pomoć veoma revnosnih i znanjem pripremljenih volontera. To je šetnja duga dva i po sata duž dva kilometra pored kuća, ili ulaskom u neke od njih. Prethodi polučasovno prikazivanje slajdova o istoriji grada, od lokacije poznate pod imenom Ašaval u 10. veku, preko početka podizanja zidova do današnjeg Ahmedabada. Uprkos trošnom stanju, naročito indijska islamska arhitektura i kuće ukrašene drvenim rezbarijama potvrđuju svojevremeni bogati status Kalupura.
Neki od objekata podsećaju gradnjom i mirisom na stara balkanska mesta, Prizren, Bitolj, Solun? Šetnja počinje od živopisnog Svaminarajan Mandira. U pitanju je prvi ham hindu sekte Svaminarajan Sampradaj nastao 1822. U centralnom hamu sagrađenom od masivne tikovine dovučene iz Burme, zelene i žute statue hindu božanstava su obučene u bogato tkanu odeću. Šetnja vodi između mnogobrojnih komšiluka, palata, dekorisanih fasada, zanatskih radionica i mnogobrojnih hindu i džainskih hramova. Njihove prelepe gravure u drvetu često su slabo uočljive od jednostavne spoljašnjosti građevina. Mnogi poslovi su deo industrije pamuka, pa mogu da se vide ljudi koji šiju pred radionicom. Drugi nižu srebrne lance u tradicionalnom stilu.
