Izvor: Politika, 01.Avg.2013, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetnja kroz carstvo poklona maršalu Titu
Darivanje ili razmena poklona stari su koliko i ljudski rod. Darežljivost nas čini srećnim, jer doprinosi jačanju dobrih odnosa sa bliskim osobama. Izborom poklona može se proveriti koliko poznajemo i uvažavamo drugu osobu. To je prilika da izrazimo svoju naklonost, predstavimo sebe, pa čak i pokažemo moć.
O poreklu i značaju poklona koje je tokom svoje vladavine dobijao Josip Broz Tito, a koji se do 25. avgusta mogu videti u Muzeju istorije Jugoslavije, govorili su Momo Cvijović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Veselinka Kastratović-Ristić, autori izložbe „Carski darovi”. Posetioci su imali priliku da šetnjom kroz izložbeni prostor saznaju na koji način, uz koji protokol i običaje i u kojim okolnostima su se pokloni razmenjivali, ali i šta je zapisano u„ličnoj karti” svakog od 68 darova koje su vladarske porodice iz 18 država Evrope, Azije i Afrike uručivale jugoslovenskom maršalu od 1954. do 1979. godine. Svaki predmet ima svoju priču, upotpunjenu dokumentima, fotografijama i uputstvima za čuvanje. Muzejski savetnici podsetili su da postoji značajna razlika između poklona dobijenih sa istoka i zapada.
Poklon iranskog šaha Reze Pahlavija prilikom proslave 2500-godišnjice Persijskog carstva u Teheranu 1971. replika je Ukaza Kira Velikog iz 539. godine pre nove ere, poznatog pod nazivom Kirov cilindar. Taj slavni dokument, u obliku glinenog valjka, bio je postavljen unutar vavilonskih zidina kao kamen temeljac i smatra se prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima jer propisuje religioznu toleranciju, ukidanje ropstva kao i slobodu izbora i profesije. Original se danas čuva u Britanskom muzeju, a replika je izložena u zgradi UN u Njujorku gde je tekst preveden na svih šest službenih jezika.
Među darodavcima su engleska kraljica Elizabeta Druga, grčki kralj Pavle, kambodžanski princ Sihanuk, etiopski car Hajle Selasije… Poseban segment izložbe čine odlikovanja kojim su sve predstavljene zemlje nagradile Tita za dela učinjena u ratu i miru. Među njima se posebno izdvajaju evropska odlikovanja koja imaju najdužu tradiciju – danski Orden slona (ustanovljen 1464), švedski Orden Serafima (druga polovina 16. veka) i britanski Orden kupatila (ustanovljen 1399, obnovljen 1725).
Grčki kralj Pavle Prvii kraljica Frederika poklonili su Titu zlatne replike pehara sa Krita iz 15. veka pre nove ere, a avganistanski kralj Mohamed Zahir statuu Budine glave. Jedinstven je poklon cara Haila Selasija Titu povodom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, 1961. godine – pribor za pisanje koji ustvari predstavlja maketu carskog prestola.
Pažnju privlači i umanjena kopija harfe od zlata, iz Iraka, poklon Ahmeda Hasana el Bakra, generalnog sekretara BAAS-a.
Svi predmeti su izuzetne umetničke izrade, nastali u najpoznatijim radionicama širom sveta. Podeljeni su u šest celina: arheološki, upotrebni i ukrasni predmeti, nakit i odlikovanja i portreti članova vladarskih porodica. Odabrani eksponati datiraju od sedmog veka pre nove ere, sve do polovine 20. veka, a u njihovoj izradi korišćeni su plemeniti metali, drago kamenje i najfiniji porcelan.
Muzejski savetnici podsetili su i na teoriju po kojoj su pokloni živa bića, kao takvi oni teže da se vrate vlasniku. Ipak, prema utvrđenom pravilu, darodavac može da traži poklon nazad samo ukoliko osiromaši toliko da mu je ugrožen opstanak, a u drugom slučaju mogu da traže svoj dar nazad ako osoba kojoj su ga poklonili potcenjuje njegovu vrednost i tako vređa onoga od koga je dar primila.
A. Kurteš
objavljeno: 01.08.2013
