Izvor: Večernje novosti, 10.Apr.2014, 13:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šestare u ruke i tražite grešku, ako je ima!

TEKST objavljen u „Novostima“ o Užičaninu Mihailu M. Boškoviću (69), profesoru koji je rešio dva od ukupno četiri „nerešiva“ problema klasične matematke, izazvao je reagovanje i polemiku u stručnoj javnosti, ali i mnogobrojnih čitalaca u Srbiji i inostranstvu. Razumljivo, jer je reč o matematičkoj revoluciji koju očekuje mučan i težak put do verifikcije: podelu ugla na tri jednaka dela i podelu ugla na n jednakih delova pomoću jednog šestara i jednog lenjira, iz čega proizilazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i konstrukcija svakog pravilnog mnogougla, koju nisu uspeli da reše najblistaviji umovi kroz celu istoriju, od Hipije, Arhimeda, Nikomaha, preko Dekarta i Gausa, do Galoa i naših savremenika... Rešenja profesora Boškovića sada su dostupna svima, akademijama, univerzitetskim katedrama, asocijacijama i svim matematičarima sveta - njima autor „Nove matematike“ u kojoj je rad publikovan nudi rešenje „nerešivog“, poručujući: „Pronađite grešku ili priznajte da je nema“! Na zahtev stručne javnosti rad profesora Mihaila M. Boškovića od danas je dostupan i u internet-izdanju „Novosti“ (.novosti.rs). Ukoliko se pokaže da su dva od četiri večita problema ipak rešena, biće to revolucionarno matematičko dostignuće. Radi provere, svako rad može preuzeti na srpskom i engleskom jeziku na sajtu „Novosti“. * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *Rad profesora Boškovića pogledajte OVDE* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * - Moja rešenja za dva od ukupno četiri problema klasične matematike su opšteg karaktera, zato je bilo nužno sa njima upoznati brojne institucije. Rešenja su prosleđena na 15 adresa: Evropskom matematičkom društvu u Helsinkiju, Matematičkoj naučnoj akademiji u Moskvi, Matematičkom društvu Blindern Univerziteta u Oslu, Univerzitetu u Duisburgu, Matematičkim društvima pri univerzitetima u Berlinu, Edinburgu, Londonu, Beču, Parizu, Bolonji, Madridu, kao i asocijacijama u Australiji, Japanu, SAD, Francuskoj... - objašnjava profesor Bošković. - Komisija SANU nije uspela da pronađe grešku, ali sam dobio obaveštenje koje sugeriše da se naša prestižna institucija neće ozbiljno pozabaviti mojim radom. Odgovoreno mi je opšteprihvaćenim stavom „da se problem trisekcije ugla ne može izvesti konačno mnogo puta, primenjujući konstrukcije pravih linija i krugova, koristeći redom lenjir i šestar“. U komunikciji sa komisijom SANU, zatražio sam da mi se odgovori na pitanje, gde je greška koja moje teoreme obara, ali ona nije pronađena. Zato je profesor Bošković otišao korak dalje. Ponudio je nagradu: „Ako grešku nađete, kao poklon ćete dobiti moju celokupnu imovinu. Takođe, spreman sam da obrazloženje rada demonstriram na bilo koji način, pa i javno, pred kamerama.“ - Ispravan put bi bio da SANU, ako već grešku ne može da nađe, započne proces verifikacije mojih rezultata. Da umesto podrazumevanog, ali i skoro neprobojnog skepticizma, u dobrom duhu prizna moje rešenje i da traži sazivanje Svetskog kongresa matematičara, jer je to jedini ispravan put do verifikacije i punog priznanja ovog dostignuća. Znam da to nije lako, jer bi priznanje značilo da bi se u budućnosti morala izvršiti selekcija i usklađivanje matematičkih teorija... - ističe Bošković. - Nepravedno je da naše institucije, a kroz istoriju se to ponavljalo, pokazuju najmanje interesovanja za rad naših ljudi... Skroman i nenametljiv, užički matematičar i omiljeni profesor u gradu na Đetinji, posle višedecenijskog rada na teoremama, morao je „baciti rukavicu“ u lice matematičkom svetu. Red je da matematičari iz celog sveta grešku pronađu - ako mogu. PROVERITE - Ceo svet uči matematiku drugačiju od „moje“: rad je sada pred vama, molim vas, ne osuđujte, nego proverite - kaže Bošković. TRISEKCIJA NA DVA NAČINA Profesor Bošković napominje da je problem trisekcije ugla rešen univerzalno, i to na dva načina. Dokaz trisekcije ugla je izveden na stranicama 8. i 10. Dokaz koristi znanje učenika prvog razreda gimnazije. Za ostale delove njegovog rada, dovoljno je puno znanje matematike do četvrtog razreda gimnazije. Kaže, drugu teoremu je teže shvatiti i ući u suštinu formula...

Nastavak na Večernje novosti...