Izvor: RTS, 21.Nov.2011, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šesnaest godina Dejtonskog mira
Sporazum kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini parafiran je pre 16 godina, u bazi "Rajt Paterson" u Dejtonu, u Ohaju. U Republici Srpskoj, koja je nastala Dejtonskim sporazumom, državni je praznik, ali ne i u Federaciji. Još traju sporenja o tome da li Dejtonski sporazum uvažava realnost Bosne i Hercegovine.
Pre 16 godina se s nestrpljenjem iščekivala vest iz Ohaja. Posle tronedeljnih pregovora, čelnici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, postigli su dogovor i okončali rat.
Dejtonskim sporazumom stavljena je tačka na rat u Bosni i Hercegovini, najtragičniji sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević parafirali su sporazum, a tri nedelje kasnije, 14. decembra 1995. godine, u Jelisejskoj palati u Parizu, zvanično su ga potpisali.
Dejtonskim sporazumom Bosna i Hercegovina ustanovljena je kao država sa dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, i tri konstitutivna naroda.
Šesnaest godina kasnije, još traju sporenja o tome da li Dejtonski sporazum uvažava realnost Bosne i Hercegovine.
Član srpske delegacije u Dejtonu i univerzitetski profesor Radomir Lukić kaže da je sporazum na prvom mestu istakao značaj konstitutivnih naroda i za dosadašnju istoriju, a i buduću BiH.
"Ocrtao je njihovu neotklonjivu ulogu, dao im je odgovarajuće mesto i, otprilike, proces mogućeg uređenja Bosne i Hercegovine doveo do izvesnosti", kaže Lukić.
Član bošnjačke delegacije u Dejtonu Kasim Trnka kaže da je sporazum, nažalost, napravio brojne kompromise i očuvao sve one ratne opcije koje su bile tokom rata, pa su te ideologije nastavljene mirnim sredstvima posle Dejtonskog sporazuma.
Godišnjica Dejtona ovoga puta u Bosni i Hercegovini u znaku je neuspešnih pregovora o formiranju državne vlasti, iako je od opštih izbora prošlo četrnaest meseci.
Sarajevo traži centralizaciju BiH. Republika Srpska, međutim, ima drugačije mišljenje.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže da on pripada drugoj političkoj opciji za razliku od one koja je kod Srba potpisala Dejtonski mirovni sporazum.
"On je međunarodni ugovor i ja ga podržavam. Ako hoćete da razrešite odredbe Dejtonskog sporazuma onda morate dobiti našu saglasnost. Našu saglasnost ste pokušali da dobijete nametanjem odluka visokog predstavnika, a to više ne može da prođe. Morate da nas uverite da mi tu dobro stojimo, a u ovome što oni nude mi samo lošije stojimo", kaže Dodik.
Bošnjačka i hrvatska strana razloge za teško postizanje kompromisa, između ostalog, vide i u Dejtonskom sporazumu.
Božo Ljubić iz HDZ-a 1990 kaže da se formula tri konstitutivna naroda u dva entiteta, koja je i matematički i logički upitna, politički pokazala kao problem, posebno za Hrvate kao malobrojnije od tri naroda.
Zbog različitog viđenja i tumačenja, parlament BiH još nije ratifikovao Dejtonski sporazum, iako je sastavni deo tog dokumenta i Ustav po kome BiH funkcioniše.
