Izvor: Blic, 02.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelju hrana i protiv njegove volje
Šešelju hrana i protiv njegove volje
Šešelj nije izgubio svest, ali leži i pod neprekidnim nadzorom lekara. Veštačka ishrana, infuzija, još nije priključena. To će biti preduzeto istog momenta kada se ukaže potreba. Lekari u zatvorskoj bolnici ne otkrivaju da li je to pitanje sata ili dana. Ako dođe do primene tih mera, to neće predstavljati kršenje ljudskih prava i međunarodnih konvencija - kaže za 'Blic' Aleksandra Milenov, portparol Međunarodnog suda za ratni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zločin u Hagu.
Milenov dodaje da će se u primeni tih mera Tribunal pozvati na Svetsku medicinsku konvenciju o pristupu osobama koje štrajkuju glađu i na Deklaraciju Evropskog suda za ljudska prava.
Iako holandski zakon ne dozvoljava lekarsku intervenciju kod štrajkača glađu nakon njegove pisane izjave o zabrani tih mera, Milenov naglašava da je Tribunal međunarodni sud koji sledi međunarodne, a ne lokalne zakone.
Refik Hodžić, portparol Tribunala, kaže za 'Blic' da je stanje Šešelja drastično pogoršano i izrazio zabrinutost za njegov život. On je potvrdio da je iz Beograda sinoć u Hag trebalo da stigne doktor Momčilo Babić, ali za sada je neizvesno da li će Šešelj na taj pregled pristati.
Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS, tvrdi da je juče telefonom razgovarao sa Šešeljem, dodajući da mu je lider radikala zvučao 'lošije nego inače'.
- Šešelj uzima samo vodu, ali je gotovo potpuno nepokretan. Jednom dnevno napravi dva koraka, sedne na stolicu - i to je sve. Potpuno je vezan za postelju - precizira Vučić.
Aleksandra Milenov kaže da je Šešelju odobreno da u pritvorsku jedinicu primi lekara po svom izboru, da je Šešelj u četvrtak pristao da ga posete francuski ili ruski lekar, ali da je naknadno odbio posetu francuskog lekara bez obrazloženja. U SRS tvrde da je Šešelja trebalo da pregleda isti lekar koji je pregledao i Slobodana Miloševića, što je Šešelj odbio.
Aleksandar Vučić je najavio da je Šešelj pristao da ga poseti lekarska delegacija u sastavu Momčilo Babić, Patrik Bario, francuski toksikolog, i Leo Bokerija iz Rusije.
Jadranka Šešelj čula se juče u podne sa suprugom, čije je stanje dramatično i teško. Nakon što joj je rekao da leži i da ne može da ustaje, ponovio je da ne dozvoljava lekarske intervencije.
- To je jedini način da se izbori za svoja prava, po cenu života, i u tome ga ne mogu sprečavati - kaže ona.
Srpska radikalna stranka danas organizuje protest ispred američke ambasade u Beogradu.
Sudsko veće Haškog trbunala donelo je sinoć odluku da 'do daljnjeg prekine sudenje Vojislavu Šešelju'.
Tanja Nikolić-Đaković Miloš Šterić Šešeljevi zahtevi
1. Ukidanje restriktivnih mera koje se odnose na posete njegove supruge Jadranke (poseta se audio i video nadgleda preko stakla).
2. Bezuslovno registrovanje njegovih pravnih savetnika.
3. Dobijanje dokumenata na srpskom jeziku i na papiru.
4. Ukidanje odluke o braniocu u pripravnosti, odnosno da se branilac Dejvid Huper i sabranilac Ošija odstrane iz njegovog predmeta.
5. Da se u celosti promeni sastav pretresnog veća na čelu sa Alfonsom Orijem.
6. Da se uputstvo o dužini podnesaka i obaveza brojanja reči ne primenjuju kao opšteobavezujući pravni akt.
7. Da se ponište sve pretpretresne radnje od 10. novembra 2006. i sve pretresne radnje od 27. novembra 2006. godine, a da po ispunjenju svih zahteva suđenje počne iz početka.
SRS negira da je Šešelj postavio osmi zahtev, kao što to tvrdi Tribunal, a koji se odnosi na odmrzavanje Šešeljevog računa Odgovori Tribunala
1. Tužilaštvo je izrazilo sumnju da je njegova supruga odala informacije o zaštićenim svedocima, uvedena je i privremena mera audio kontrole, oročena na 30 dana. Dodatne nadzorne mere istekle su 20. novembra.
2. Šešelju su odobrena tri pravna savetnika. Jedan od njih mora da zna engleski ili francuski, a za svu trojicu Šešelj je morao da priloži potrebna dokumenta i uverenje da su pravnici.
3. Najveći deo dokumenata, sem audio transkripta, dostavlja se na papiru i svi su na srpskom jeziku.
4. U trenutku kad je počeo štrajk glađu, Šešelj je imao pravo da se brani sam. U avgustu mu je, zbog vređanja stranke u postupku i odavanja tajnih informacija oduzeto to pravo, da bi mu žalbeno veće 20. oktobra ponovo pružilo mogućnost da se sam brani.
5. Optuženi ne može da menja sastav pretresnog veća.
6. To pravilo važi za sve učesnike u postupcima pred Tribunalom i ne može da se menja.
7. Optuženi ne može da utiče, niti da odlučuje o ponovnom početku suđenja. Šta se dešava u organizmu prilikom štrajka glađu
Od prvog do petog dana: Dolazi do pojačanog izlučivanja vode i soli. Počinje proces gubitka telesne mase. Štrajkač oseća veliki umor i može imati nesanicu.
Od petog do 18. dana: Nataloženi otrovi izlaze na površinu, što izaziva bol u krstima, slabost, vrtoglavicu, mučninu, zadah u ustima, afte u ustima, proliv, glavobolju, bolove u mišićima, nervozu, nesanicu, bol u stomaku i noćne more.
14. dana: Telo reaguje na nedostatak hranljivih materija. To je prelomni dan jer, nakon dve nedelje gladovanja, većina štrajkača odustaje zbog opasnosti po život.
18. dana: Telesna masa se smanjuje za 18 odsto od početne kilaže. Započinje razgradnja proteina, što znači da organizam sam sebe jede.
25. dana: Dolazi do dehidracije, kliničke depresije (oboli čak 77 odsto štrajkača glađu) i srčane slabosti zbog umanjenja funkcije srčanog mišića.
30. dana: Štrajkač je iznemogao pa to može imati smrtni ishod, mada je već od 18. dana moguća koma i smrt.
35. dana: Prestanak rada organa zavisi od osobe do osobe i od telesne mase, ali retko koji štrajkač preživi gubitak mase za 40 odsto.
40. do 60. dana: Moguća smrt u svakom momentu. Visok rizik od prestanka rada srca, moždanog udara, prestanka rada bubrega. Da li je u stanju da donosi odluke
Šešeljevo zdravlje je najozbiljnije ugroženo i pitanje je da li je on i dalje svestan, odnosno da li je u stanju da donosi odluke, naročito one vezane za oporavak, ukazao je predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva prof. dr Marko Kontić. Podsećajući na Konvenciju o pravima čoveka, Kontić je istakao da se pacijent ne može silom podvrgnuti medicinskom tretmanu, ali i naglasio da to pravilo važi dok je bolesnik poslovno sposoban, odnosno dok može sam da donosi odluke o tome da li prihvata uslove lečenja ili ne.
On je podsetio da i kod sasvim zdravog čoveka, posle tridesetak dana gladovanja, nastaju promene nakon kojih lekari gotovo da nisu u stanju da povrate zdravlje. Već posle nekoliko dana gladovanja na vodi, javljaju se vrtoglavica, malaksalost, kolaps, halucinacije, a Šešelj i inače boluje od hronične astme, povišenog pritiska, čira na želucu, problema sa bubrezima pa je njegov prag izdržljivosti smanjen, odnosno fatalne posledice mogu nastupiti ranije nego kod zdravih ljudi, zaključio je dr Kontić.
