Izvor: RTS, 05.Okt.2011, 10:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seoski vrtići za bolje odrastanje
Prema iskustvima psihologa deca koja odrastaju u seoskim sredinama emotivno su stabilnija, odgovornija i imaju veću potrebu za sticanjem znanja nego deca koja žive u gradu. Zato se mnogi roditelji odlučuju da svoju decu šalju u vrtiće u prirodi, gde stiču praktična znanja i veštine.
Vrtići u prirodi omogućavaju deci da kroz igru, pesmu, rad u sekcijama veza, štrikanja, kuvanja i slikanja, nauče kako se treba brinuti o prirodi i koliko je ona važna.
Milka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Mihajlović iz dečijeg seoskog domaćinstva "Petlić" navodi da se deca sjajno snalaze u ovim vrtićima, a učenje od zdravom načinu života i zaštiti prirode doživljavaju sa radošću.
"Za razliku od njih odrasli to doživljavaju kao obavezu, dok deca kao otkriće i saznanje. U tome ih apsolutno podržavamo", kaže Mihajlovićeva.
Prema rečima vaspitačice Ivane Milutinović deca su veoma radoznala zbog svih sadržaja koji su im predstavljeni u vrtiću.
"Mislim da im je vreme provedeno ovde dragoceno i da bi deca želela duže da ostaju, kaže Milutinovićeva.
Zdrav način života, očuvanje prirode i tradicije najčešći su razlozi roditelja pri opredeljenju za vrtiće van grada, gde deca mogu da dođu i samo za vikend.
Slađanja Stapanja objašnjava da su vrtići u prirodi sjajna prilika roditeljima koji su, poput nje, zaposleni u gradu da deci pruže mogućnost da nauče nešto novo na zdrav način.
"Mnogo roditelja nema priliku da decu odvedu na selo, da ih nauče običajima i stvarima koje se odvijaju od davnina. Ovo je prilika da deca, pored toga što će se upoznati sa svim tim stvarima, nauče da pletu, prave grnčariju i spremaju zimnicu. To je za njih neprocenjivo iskustvo", kaže Stepanja.
U želji da joj deca što manje vremena provode pored kompjutera Irena Žakula se odlučila da decu pošalje u vrtić u prirodi.
Stručnjaci poručuju da sticanjem ljubavi prema prirodi automatski štitimo samu prirodu.
Porodični psihoterapeut Ljiljana Filipović ističe da se deca zbog vremena provedenog i prirodi mnogo bolje razumeju u biljni i životinjski svet, ali i u prirodne pojave.
Takođe, tradicionalnim vaspitanjem i u kontaktu sa prirodom, deca se uče pravim vrednostima, pre svega poštovanjem autoriteta, kako u porodici, tako i u svakodnevnom životu.
