Izvor: RTS, 27.Maj.2012, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seoska domaćinstva odumiru
Usitnjenost parcela, zastarela mehanizacija i nedostatak radne snage problemi su svakog malog seoskog gazdinstva. Mnoga domaćinstava ne žele da ulažu u mehanizaciju i kupovinu zemlje, jer su im potomci zauvek napustili selo.
Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji je bilo 780 hiljada seoskih gazdinstava, a sada ih je, kako se procenjuje, oko 130 hiljada manje. I to je više nego što ima jedna Nemačka. Međutim, i dalje smo daleko od evropskog proseka. Domaćinstvo u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << proizvodi hranu za devet stanovnika, a Nemačko za čak 220 ljudi!
Usitnjenost parcela, zastarela mehanizacija, nedostatak radne snage, problemi su gotovo svakog malog poseda.
"U kući smo ja i supruga, radimo poljoprivredu, sin radi u Beogradu i pomaže kad može. Trudimo se da to obavimo kako treba i plaćamo nadničare", kaže Dragić Novaković iz Rabrovca.
Porodica Tošaković iz Velike Ivanče nema tih problema. Mlekari "Granice" u Mladenovcu dnevno isporučuju 250 litara mleka. Imaju 18 krava, a planiraju da povećaju stado, izgrade štale i ispuste po evropskim standardima.
"Posao je dobar, brza para, na svakih petnaest dana imamo redovnu isplatu za mleko. Otprilike dobijemo oko 1.000 evra na petnaest dana, plus premije", kaže Nemanja Tošaković.
Budućnost poljoprivredne proizvodnje je u takvim domaćinstvima, s većim posedima i mladom radnom snagom. Međutim, više od 20 hektara ima samo oko 7. 000 hiljada domaćinstava, što je svega oko jedan odsto od ukupnog broja seoskih poseda.
Natalija Bogdanov sa Poljoprivrednog fakulteta, kaže da velika vitalna gazdinstva ona vitalna koja ostaju u sektoru imaju priliku da se i dalje šire, da jačaju svoju proizvodnu osnovu povećanjem zemljišta.
"Raste im produktivnost, dobijaju priliku da njihove investicije u mehanizaciju, opremu, stoku, gazdinstvo budu isplativije", kaže Bogdanovova.
Mnoga domaćinstava koja imaju potencijal da uvećaju proizvodnju, ne žele da ulažu u mehanizaciju i kupovinu zemlje, jer su im potomci zauvek napustili selo, pa nema ko da je obrađuje.
I to je jedan od razloga što je u Srbiji, prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, tek svako šesto domaćinstvo ekonomski jako i proizvodi viškove hrane, od čije prodaje ostvaruje solidan prihod.
