Izvor: B92, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senke podele padaju na Kosovo
Prva runda novih pregovora o Kosovu izmedju delegacija Pristine i Beograda odigrala se pod pokroviteljstvom medjunarodne zajednice 30. avgusta u Becu, uz ucesce medjunarodne "trojke” koju cine tri specijalna predstavnika Kontakt grupe.
Dok su Volfgang Isinger, Aleksandar Bocan-Karcenko i Frenk Vizner ponovo slusali dobro poznate zahteve kosovskih politicara da im se dodeli nezavisnost i argumente Srbije da se to ne ucini, kao novina koja je obelezila novu rundu pregovora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zapazena je ideja o podeli, koja se mogla cuti od nekih diplomata.
Sam Isinger je 30. avgusta rekao da podela "nikada nije bila na dnevnom redu trojke”, ali je nekoliko dana ranije, 12. avgusta, priznao da je trojka otvorena i za takvu mogucnost. "Ako su obe strane spremne da se sloze oko bilo koje opcije, mi cemo takvu opciju prihvatiti”, izjavio je.
Neki od diplomata EU takodje su promovisali ono sto nazivaju "idejama izvan utvrdjenih okvira”, sto bi trebalo da znaci resenja koja medjunarodna zajednica do sada nije razmatrala.
Maksim Verhagen, holandski ministar spoljnih poslova, u obracanju novinarima u Pristini 28. avgusta izjavio je da ce Holandija podrzati podelu provincije "ako se o tome sloze obe strane i ako se to oceni kao odrzivo resenje”.
Nemacki ministar odbrane, Franc-Jozef Jung, drugacijeg je misljenja. On je 31. avgusta ponovio da se ovo pitanje ne razmatra i da se o njemu nece diskutovati.
EU je podeljenja oko pitanja podele kao moguce opcije, a isto se moze reci i za SAD i Rusiju.
Clan trojke iz SAD, Frenk Vizner, izjavio je 1. septembra za Glas Amerike da sto se njega tice mogucnost podele ne postoji kao opcija u razmatranju.
Samo dan ranije, Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, izjavio je u Moskvi da je Kremlj spreman da podrzi svako resenje o kojem se dogovore Pristina i Beograd.
Zvanicno, i Kosovo i Srbija odbijaju ideju o podeli, ali je to odbijanje na strani Kosova daleko izrazenije nego na strani Srbije, gde su mnogi zvanicnici i istoricari vec govorili o takvoj mogucnosti kao izlazu iz sadasnje situacije.
Kosovo se nalazi pod upravom UN od 1999. godine, kada su vazdusni udari NATO primorali srpske vlasti da se povuku.
Predlog resenja konacnog statusa Kosova koji je za UN sastavio Marti Ahtisari iz Finske, a kojim se predvidja sticanje nezavisnosti, nije prihvacen pred Savetom bezbednosti UN zbog protivljenja Rusije.
Zbog toga su obe strane prihvatile da se vrate za pregovaracki sto i nastave pregovore za jos 120 dana.
Kada su pregovori inicirani 2005. godine, takozvana Kontakt grupa zemalja na Balkanu formulisala je tri osnovna nacela za resavanje konacnog statusa Kosova.
Ta nacela preciziraju da se Kosovo ne moze vratiti na status koji je imalo pre 1999. godine, da mu se ne moze dozvoliti ujedinjenje sa drugom zemljom – gde se misli na Albaniju – i da se ne moze deliti.
Lideri Kosova insistiraju na postovanju ovih nacela. "Jasno smo stavili do znanja da se ne moze pregovarati o integritetu Kosova”, izjavio je predsednik Kosova, Fatmir Sejdiu, posle susreta sa Maksimom Verhagenom. Sejdiu je odbacio podelu kao opasnu ideju i rekao da bi to "otvorilo mnoga druga pitanja”.
Uprkos tome, i dalje su u opticaju ideje o podeli teritorije tako sto bi se severni deo Kosova, koji ukljucuje opstine Leposavic, Zubin Potok, Zvecan i severni deo Mitrovice, odvojio i ostao deo Srbije. Potom bi ostatak u kojem dominira albanska vecina dobio nezavisnost.
Medjutim, analiticari koji se bave Kosovom kazu da bi to stvorilo mnoge nove probleme, kako na Kosovu tako i u nedavno pacifikovanim delovima regiona, kao sto su Presevska dolina na jugu Srbije i zapad Makedonije, koje uglavnom naseljavaju etnicki Albanci. Ako bi se kosovskim Srbima dozvolilo da se prikljuce Srbiji, onda bi oni mogli zahtevati da se odvoje od svojih drzava i prikljuce Kosovu.
Naim Rasiti, iz pristinskog ureda Medjunarodne krizne grupe, ICG, izjavio je da bi kosovski Srbi bili ugrozeni ako bi se pretezno srpski sever odvojio. Razlog je to sto vecina Srba zivi u razbacanim enklavama na jugu, a u slucaju podele mozda bi se morali iseliti.
Rasiti strahuje da su glasovi koji zagovaraju podelu sve brojniji. "O podeli sada govori svaki diplomata”, izjavio je. "Ali podela bi otvorila Pandorinu kutiju i izazvala nove podele”, dodao je.
Albanski politicari na jugu Srbije slicnog su misljenja. Riza Halimi, sef Stranke demokratske akcije u Presevu i clan parlamenta Srbije, izjavio je: "Ukoliko se se sever odvoji od Kosova" bilo bi logicno ocekivati da albansko stanovnisstvo Presevske doline istupi sa slicnim zahtevima za sebe.”
Etnicki Albanci koji zive u opstinama Presevo, Medvedja i Bujanovac organizovali su u maju 1992. godine referendum, na kojem su izglasali da zele da se njihov region prikljuci Kosovu.
Halimi tvrdi da bi u slucaju podele Kosova ovaj region imao puno pravo da zahteva da se otcepi od Srbije i da se prikljuci Kosovu. "Podela bi izazvala niz reakcija koje ne bi bile ogranicene samo samo na Kosovo i Srbiju, vec bi destabilizovale Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu”, dodaje on.
Behlul Becaj, politicki analiticar iz Pristine, potvrdjuje ove mracne prognoze. "Ako se sever odvoji od Kosova, to nece biti samo sporno pogranicno pitanje izmedju Kosova i Srbije, vec ce se otvoriti i druge krize u regionu”, predvidja on.
"Kosovski Albanci nisu pohlepni na teritorije i nisu u poziciji da zahtevaju prikljucivanje Presevske doline Kosovu”, izjavio je Becaj za Balkan insajt.
Medjutim, to ne znaci da Albanci u Presevskoj dolini i na drugim mestima nece obnoviti zahteve u vezi sa ujedinjenjem. "Narusavanje nacela Kontakt grupe predstavljace presedan za druge nerazresene etnicke probleme na Balkanu”, kaze Becaj.
U susednim zemljama vec se mogu cuti secesionisticki zahtevi u vezi sa Kosovom. Malo albansko selo Tanusevci u Makedoniji, na primer, vec trazi da se prikljuci Kosovu.
Prema pisanju makedonskog dnevnika Fakti od 24. avgusta, Dzezair Sakiri, bivsi gerilski komandant, izjavio je da lokalno stanovnistvo u ovom pogranicnom selu, gde je 2001. godine izbio oruzani sukob sa Makedonijom, zele da se izjasni o ovom pitanju na referendumu.
"Ako se Kosovo podeli, onda nece biti moguce formirati misiju EU na Kosovu, kao sto je predvidjeno Ahtisarijevim predlogom”, dodao je Rasiti.
Ali, Rasiti se slaze da koliko god se kosovski politicari trudili da sever formalno zadrze u granicama Kosova, to ce sada zahtevati cinjenje dodatnih ustupaka.
Cak i ako sever formalno ostane deo Kosova, primecuje on, "Vlada Kosova nikada nece biti u stanju da ga kontrolise. To ce postati zona koja ce se verovatno otcepiti po isteku perioda od tri godine”.
Becaj, koji kao resenje za spornu teritoriju predlaze konfederaciju Kosova i Srbije, izjavio je da se na stolu nalaze dve vizije resenja za status Kosova. Jedno je vizija brze integracije balkanskih zemalja u EU bez menjanja sadasnjih granica Kosova. Drugo je nazadna vizija koja pociva na formiranju etnicki cistih nacionalnih drzava. "Nadam se da ce EU promovisati viziju koja je okrenuta buducnosti”, zakljucio je Becaj.
Krenar Gasi je urednik BIRN Kosovo. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.
.jpg)
