Izvor: Politika, 02.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senke nad kulturom
Kultura ne može da se otrgne iz zagrljaja politike. Koliko god vatreno branili kulturu bez politike, ova druga se uvek nekako ušunja voljom ljudi iz kulture ili onih iz vlasti. Primera nije malo. Ukazaću samo na dva skorašnja.
Nedavno je iz Skupštine grada, iz sektora za kulturu, stigla vest da se menja način organizovanja kulturnih manifestacija čiji je osnivač grad Beograd.
Predlaže se promena dosadašnjih saveta u odbore iz tri razloga: odbrana koncepta umetničkog direktora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izrada finansijskog izveštaja, promena uloge ustanove u kojoj se izvodi program. Pretpostavimo da su valjani razlozi za promenu koncepta organizovanja kulturnih manifestacija u Beogradu. Da li su dobra rešenja? I da li će ona više ili manje da prazne gradsku kasu?
Mora se odmah primetiti da je politika ušla u ovaj predlog idejom da članove odbora bira Skupština grada na predlog gradonačelnika kojem u sastavljanju liste pomaže sektor za kulturu. Na funkciju u gradskoj kao i u drugim skupštinama dolazi se političkim putem, odnosno partijskim. Kao politička ličnost, izabrani funkcioner će (uvek) biti pristrastan i treba očekivati da će u njegovoj milosti biti partijski drug. Ako je suditi po iskustvu, teško je poverovati u drugačije. Drugo, zašto su problem finansije ako se unapred odrede budžetske mogućnosti. Onaj ko stvara kulturni – umetnički program rukovodiće se tim granicama a ne odbor ili savet. Koncept političkog izbora onih umetničkih ličnosti (grupa) koji stvaraju, organizuju i troše gradske pare može da bude i dalje na snazi ili da se menja u pravcu smanjivanja upliva političke volje. Ukoliko se nastavi s takvom praksom, onda ne bi smelo da se promenom gradske vlasti podigne graja "prodemokratskih snaga" kako se politika meša u kulturu. Te snage sada ćutke prelaze preko činjenice na koju se ovde ukazuje.
Šta bi bilo drugačije, a da kultura minimalizuje volju političkih funkcionera? Ništa originalno, samo više demokratije u domenu kulture. Zar ne bi bilo bolje rešenje da umetničke direktore bira, putem javnog poziva ili konkursa, jedan veći broj gradskih odbora, čiji bi sastav takođe dobili putem samopredloženih referenci. Struktura odbora nije problem a imao bi i finansijske nadležnosti. Taj odbor bi sačinio propozicije i uslove konkursa za umetničke direktore a ovi bi morali da obezbede tim za realizaciju projekta. Dakle, svaki predstavnik građana u Skupštini grada (kao i javnost) koja bira članove velikog odbora, imao bi uvid u kvalitet kandidata i smanjila bi se politička simpatija a uvećale stručnost i kompetencija. Mandat bi trajao samo za jednu ili dve manifestacije, a ne četiri godine. Šansu čekaju mnogi umetnici i kulturni stvaraoci. Manje košta a stručnost dobija na ugledu.
Drugu senku politike nad kulturom bacio je nedavno srpski PEN. Ova organizacija između ostalih ciljeva, štiti književnost od političkih pritisaka. Međutim, dogodilo se da srpski PEN proizvodi politički slučaj u književnosti. Objavljeno je saopštenje u kome se osuđuje otkaz jednom pesniku koji je radio u Kulturnom centru Novog Sada. U saopštenju se ukazuje kako se "pridržavao Povelje PEN-a na slobodu izražavanja" (Gle! Neko u Srbiji uskraćuje slobodu izražavanja!), i pri tom autori pisma osuđuju pojavu usmenih i pisanih lista nepoželjnih pisaca ("Politika", 21. 3. 2007). Zanimljivo! Isti list je objavio tekst na tu temu gde stoji da je dotični pesnik "podneo neopozivi otkaz na mesto urednika za izdavanje publikacija KC Novog Sada" (10. 3. 2007). Ako je ova vest tačna, može se slobodno zaključiti da srpski PEN manipuliše činjenicama u političke svrhe. Drugo, nije tačno da se u Srbiji uskraćuje sloboda izražavanja. Svaka ustanova kulture ima svoje programe i pravo na izbor. Ako bismo analizirali ko je sve bio gost na raznim književnim tribinama, dobili bismo, pretpostavljam, zanimljive podatke. To isto važi i za medije. Nekih pisaca je previše, a drugih skoro da nema. Dopustimo pravo da mediji i ustanove kulture imaju svoj izbor. Ali zašto je jedan izbor dobar a drugi nije? To je već politika onoga koji sudi, u ovom slučaju srpskog PEN-a. Inače, o njemu bi se dalo argumentovano progovoriti. Zašto ćuti kada, ne tako davno, jedan srpski pisac biva politički napadnut od jedne stranke, ili zašto je ćutao povodom političke harange na Handkea? Da li je reč o političkoj opciji PEN-a? Nekad nastupa protiv politike, a ponekad politiku uvlači u svoju aktivnost. Od prilike do prilike.
Ali, bez brige. Srpska kultura je dinamična, stvaralački bogata i njen odnos sa politikom traje dugo. Baš je zgodna tema za istraživanje. Kako njen organizaciono-upravni tako i stvaralački aspekt.
Sociolog, naučni savetnik
[objavljeno: ]
