Izvor: Blic, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senka podignute ruke
Senka ruke podignute u fašistički pozdrav u Novom Sadu pomračila je i parlament Srbije. Ono što je za civilizovani svet neupitno i što je svugde zakonski sankcionisano jer poziva na mržnju i linč manjina, za mnoge je poslanike samo jedna u nizu zgodnih prilika za međusobno čerupanje, za novu epizodu jada i bede srpskog parlamentarizma. U tom smislu, naši su nas izabrani predstavnici, istina ne svi, pred licem sveta izbrukali više od onog Davidovića i njegovih sledbenika, zakasnelih u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razvoju makar sedamdeset godina.
Nevažna su objašnjenja da je u pitanju marginalna grupa, nije tema ni pitanje otkud oni u Srbiji, ima ih u celom svetu, čak gle perverzije, neonacisti deluju i u Izraelu, ali evo šta je suštinski važno: ako oko ovoga ne mogu da se slože, ako ruku u „zig hajl" pozdrav ne mogu svi da osude, čemu priče o Evropi, čemu lagarije o standardima.
Koje to standarde Srbija treba i može da ispuni kad ni o temi koja više nigde u Evropi nije tema - nije moguće postići saglasnost? Samo ovde stranke koje se prse demokratskim imenom ili se kriju iza levičarskih ideja, nepristojno raspravljaju o tome ko je prvi počeo, a ne šta je počeo. Samo je ovde priča o fašizmu i antifašizmu mimo logike i istorije svedena na priču o kokoški i jajetu. Kako će nas u Evropi razumeti u vezi sa trenutno važnijim pitanjima, kad mutavo delujemo na pitanju svih pitanja?
Zna se šta je prvo bilo, a ko je prespavao čas o holokaustu ili Šumaricama, nek napravi kratku šetnju po bilo kom groblju u Srbiji. Ogromna većina zna o čemu se radi, ne samo zato što je pametnija od svojih političara, nego što posle onoliko crnih marama u svojoj istoriji pamti duže od pilećih mozgova u Skupštini.
