Izvor: RTS, 16.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senat odobrio pomoć za finansijski sektor
Odobreno korišćenje preostalih 350 milijardi dolara iz spasonosnog finansijskog paketa vrednog 700 milijardi dolara. Spasavanje ili stvaranje četiri miliona radnih mesta u ekonomiji SAD. Precizno definisanje zarada vodećih menadžera.
Najveća američka banka "Benk of Amerika" dobiće 20 milijardi dolara iz vladinog paketa za spasavanje finansijskog tržišta u zemlji. Predstavnici ministarstva finansija SAD su se sa tom bankom takođe dogovorili o garancijama za investicije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u iznosu od 118 milijardi dolara koje je "Benk of Amerika" dala za preuzimanje propale banke "Meril Linč".
Država će obezbediti toj banci novi kapital u iznosu od pomenutih 20 milijardi dolara zamenom za prioritetne akcije "Benk of Amerika", a novac će biti usmeren iz vladinog spasonosnog paketa TARP, iz koga je za pomoć bankama i drugim finansijskim institucijama već iskorišćena polovina sredstava.
Radi se o istom novčanom iznosu pomoći koju je američka vlada obezbedila u novembru prošle godine banci "Sitigrup".
Američki Senat je odobrio korišćenje preostalih 350 milijardi dolara iz spasonosnog finansijskog paketa, čija je ukupna vrednost 700 milijardi dolara, doprinoseći tako prvoj velikoj političkoj pobedi novoizabranog predsednika SAD Baraka Obame.
Senat je tako podržao nastupajućeg predsednika kada mu je svojim glasovima omogućio da za zaštitu finansijskog tržišta u zemlji upotrebi preostalu sumu iz fonda za spasavanje, koji nosi skraćeni naziv TARP, a stvoren je lane u oktobru upravo radi pomoći američkom finansijskom sektoru.
Zahvaljujući glasovima senatora, ministarstvo finansija u Obaminoj administraciji imaće zakonske punomoći da taj novac iskoristi za zaštitu finansijskih tržišta.
Američki Predstavnički dom će možda iduće sedmice simbolično da glasa o toj meri, pošto oba doma Kongresa mogu svojim glasovima da blokiraju upotrebu fondova, napominju agencije.
Obama je izrazio zadovoljstvo što je većina američkog Senata glasala za odobravanje druge polovine od 700 milijardi dolara vrednog spasonosnog paketa i obećao je da će poreske obveznike stalno informisati o tome kako je i za šta taj novac iskorišćen.
"Znam da to nije bilo lako glasanje, jer su mnogi od nas frustrirani zbog toga kakva je praksa bila primenjivana u realizaciji prve polovine tog (finansijskog) plana", naglasio je Obama, ukazujući da je nedostajala transparentnost i odgovornost i da se nije uradilo dovoljno da taj novac dospe tamo gde je bio najpotrebniji.
Precizno definisanje zarada vodećih menadžera
Obama je izjavio da će ustanoviti tačne preduslove za plate vodećih izvršnih menadžera, obezbediti više pozajmica malim preduzećima i da će se postarati za veću transparentnost, kako bi poreski obveznici znali gde je novac otišao.
I vođe demokrata u Predstavničkom domu američkog Kongresa obelodanile su juče 825 milijardi dolara vredan ekonomski paket, koji bi trebalo da pomogne novoizabranom predsedniku Obami da prekine trend pada u američkoj privredi.
Zakonski predlog će se nadovezati na već ogroman budžetski deficit od 1.200 milijardi dolara, projektovan za ovu godinu, preneo je Rojters.U troškove bi bilo uključeno 275 milijardi dolara privremenih poreskih olakšica i 550 milijardi vanrednih troškova u naredne dve godine.
Cilj mera je, prema rečima predsedavajućeg Predstavničkog doma Nensi Pelosi, spasavanje ili stvaranje četiri miliona radnih mesta u ekonomiji koja je u recesiji već više od godinu dana.
Pelosi je rekla da je to samo "prvi korak" u predlaganju novih mera u Kongresu u narednih mesec dana i da bi konačna cifra mogla i da se promeni. Predlog će biti razmatran u kongresnom Komitetu za budžet sledeće srede, dan pošto Obama položi zakletvu.
Prema demokratskom predlogu, finansijske kompanije, koje su se već okoristile od vladinog programa, vrednog 700 milijardi dolara, koji je već usvojen, neće moći da traže povećane poreske olakšice, koje će biti omogućene građevincima i onima najteže pogođenim krizom na tržištu nekretnina.
Predlog, takođe, uključuje poreske olakšice za investitore i predviđa stotine miliona dolara investicija u projekte poput rekonstrukcije puteva i mostova, pomoć školama i zdravstvene beneficije za najsiromašnije.
