Izvor: Večernje novosti, 26.Dec.2012, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Selo više ne rađa velikane

PRE samo 20 godina svaki treći pripadnik najvišeg sloja društva bio je seljačko dete, dok je to danas tek svaki dvanaesti. Danas je neuporedivo teže popeti se tako visoko na društvenoj lestvici, pokazalo je istraživanje sociologa prof. dr Slobodana Cvejića iz Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.Njegova studija o socijalnoj pokretljivosti pokazala je da danas, više nego prethodnih decenija, deca radnika ostaju radnici. Vrata elite za njih su zatvorena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ona prima uglavnom sinove očeva koji su već deo tog ”krema” ili srednje klase.- Samo ukoliko čovek može da se uspinje iz nižih u više slojeve u odnosu na svoje roditelje ili na početak svoje karijere, može se reći da živimo u otvorenom i pravednom društvu - objašnjava prof. Cvejić za ”Novosti”. - Danas su, međutim, šanse da neko padne iz najviših slojeva male, kao i da se neko do njih uzdigne.Tako, čak, 40 odsto vlasnika fakultetskih diploma u današnje vreme stiže iz porodica sa vrha društvene lestvice. To su deca političara, krupnih preduzetnika i direktora.POTREBNE DVE GENERACIJE DO USPEHA DO društvenog vrha danas se najlakše stiže preko preduzetništva. Ipak, broj ”privatnika” koji mogu lako da se penju na društvenoj lestvici zbog krize je sve manji - objašnjava Cvejić. - Ukoliko napreduju tako što se prvenstveno opredeljuju za obrazovanje, taj put će biti duži. Tada su uglavnom potrebne dve generacije da se stigne od najnižih do najviših društvenih pozicija, tako što su deca radnika postajali službenici i tehničari, a tek njihova deca stručnjaci.Do ovih zaključaka Cvejić je došao upoređujući podatke iz 1989, 2003. i 2012. godine, kada je imao uzorak od 2.500 ispitanika. Tu se vidi i da su u krizi svi trpeli, ali najniži sloj ubedljivo najviše.Među ljudima u društvenom vrhu, 1989. godine je samo 3,9 odsto imalo i poreklo u najvišim krugovima. Danas čak 39 odsto ekonomske elite potiče iz tog miljea. Istovremeno, osamdesetih godina prošlog veka trećina direktora i privrednika bila je sa sela, a danas je takvih svega 7,9 odsto.Svakodnevno iskustvo prof. dr Sime Avramovića, dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, donekle uliva nadu jer su, iako ih je manje, deca iz nižih slojeva među najboljima. On kaže da su i danas među najboljim studentima mnogi koji dolaze iz malih sredina i materijalno ugroženih porodica.- Među najboljim studentima, dobitnicima stipendija Pravnog fakulteta, koje smo dodelili ove nedelje, ogroman je broj dece iz takvih sredina - kaže prof. Avramović. - Oni se, upravo zato što imaju socijalni hendikep, mnogo više bore i uspevaju mnogo više od onih koji imaju predispoziciju da uspeju zahvaljujući svom socijalnom statusu.Oni su, dodaje Avramović, ne zahvaljujući svom statusu, već uprkos njemu, uspeli da postignu veći uspeh u karijeri.

Nastavak na Večernje novosti...