Izvor: Blic, 19.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seljak spasava Srbiju od gladi
Seljak spasava Srbiju od gladi
Nikad nije bila gora situacija kao pred ovogodišnju žetvu, gotovo ravna totalnom kolapsu poljoprivrede, žali se Janko Javor iz Novog Slankamena, jedan od najvećih proizvođača pšenice. Ove godine Janko je zasejao 850 jutara hlebnim zrnom. Boli ga i to što državu izgleda i ne brine da li će kombajni uopšte imati šta da oberu. Uz to, kaže Janko, cena hlebnog zrna se još ne zna, niti se o njoj govori. Poljoprivrednici se hvataju za glavu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ne mogu da veruju da nikog od nadležnih to ne brine. Čude se da iz Ministarstva poljoprivrede stižu tek najave da bi za sedam dana trebalo da se oglasi posebna komisija, kako bi se odlučilo da li će u ovoj godini biti proglašeno stanje elementarne nepogode.
U trenutku kada je izvesno da žita i ječma nema, država treba da uzme stvar u svoje ruke, ali za to je 'prošlo dvanaest sati', kaže Javor. Mnogobrojni propusti zbog kojih poljoprivreda i dalje ima tretman poslednje na listi u državi delimično bi se mogli ublažiti takvom cenom kojom bi se kompenzirali troškovi proizvodnje, koji su po jutru, prema rečima Javora, nemerljivi.
I u Poljoprivrednom institutu su zabrinuti. Agronomi tvrde da će, zbog suše, prinos pšenice u Vojvodini biti manji za 55 odsto, a u centralnoj Srbiji za 40 odsto. Ipak, na osnovu uviđaja stručnjaka pšenično zrno je zdravo, zadovoljavajućeg kvaliteta i moći će da se koristi za ishranu.
- U Srbiji će ove godine prema mišljenju poljoprivrednih stručnjaka i pored lošeg prinosa ipak biti dovoljno pšenice za domaće potrebe, pre svega zahvaljujući dobrom običaju seljaka u centralnoj Srbiji da u rezervi drže po tonu žita do nove žetve, koju će sad izneti na tržište da oslobode silose.
Da je stanje alarmantno slaže se i Mirko Ostrogonac, potpredsednik Izvršnog odbora skupštine opštine Subotica. Sem suše, Ostrogonac kaše da je podbačaj roda pšenice posledica slabe prihrane, odnosno neznanje seljaka kada i kako žitaricama treba dodati đubrivo.
Malo povoljnije stanje je u regionu Inđije. Prema prvim procenama, na tom terenu rod pšenice će biti manji za blizu 20 odsto nego inače.
- Suša, manjak đubriva i male otkupne cene sve zajedno za rezultat imaju manjak pšenice - kaže za Blic Tomislav Radonjić iz Krčadina.
Prema prvim procenama, ove godine ćemo užnjeti oko 1,35 miliona tona pšenice na 620.000 hektara, dok je prošle godine ukupni prinos pšenice bio 3,34 miliona tona na 704.000 hektara - procena je naših agronoma.
Javor podseća da je prošle godine sve bilo drugačije i kaže da ako je prošle godine prosečno bilo tri tone pšenice po jutru koja se isplaćivala sedam dinara po kilogramu, ove godine bi u najmanju ruku cena trebalo da bude 10,30 dinara, pošto je rod zasigurno prepolovljen. Javor kaže da treba uzeti u obzir i to što to nisu konačne procene koje posle žetve mogu da budu katastrofalnije.
Javor dodaje da na vojvođanskim njivama trenutno vršljaju zelenaši koji nisu uložili ni dinar u proizvodnju, ali imaju novac da plate i ilegalno tovare pšenicu s kojom posle trguju. A. R. M. Manje od 3% njiva se navodnjava
Jedan od uzroka za loše prinose, pored suše, leži i u činjenici da se u Srbiji trenutno navodnjavanja samo oko tri odsto obradivih površina. Ljiljana Tanasijević, stručni saradnik za vodoprivredu u Privrednoj komori Srbije, kaže da iako je u Srbiji za navodnjavanje pogodno 3,6 miliona hektara, trenutno se navodnjava samo 120.000 hektara.
