Izvor: Blic, 02.Okt.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seljak muze i žanje, a zaradi najmanje
Banjaluka - Računajući prema trenutnoj ceni pšenice, brašna, energenata i dobiti proizvođača i trgovaca, maloprodajna cena vekne hleba od 600 grama u RS ne bi smela da bude veća od 0,80 KM, što znači da od svake vekne 0,30 KM čini ekstra zaradu. Međutim, kalkulacije potrošača, pekara, mlinara i trgovaca znatno se razlikuju.
Naime, ograničenje trgovačkih marži na hleb i mleko nisu ograničile mogućnosti ubiranja ekstra dobiti na ove dve osnovne namirnice. Tako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nejasno i čime se „nazida" cena mleka, od farmera, koji za litru dobiju oko 0,5 KM, do cene od 1,50 KM, koliko kupci plaćaju u trgovinama. Po pitanju dva natraženija proizvoda poljoprivrednici su jedinstveni: tvrde da su na dnu tog lanca i da je njihova zarada najmanja.
Sekretar Pokreta potrošača RS Dragovan Petrović kaže da pekarima za kilogram hleba treba 735 grama brašna, koji plate 0,33 KM.
„Troškovi za kvasac, so, aditive, vodu i masti iznose 0,10 KM, a ostali troškovi za energiju, amortizaciju, transport ili plate zaposlenih 0,95 KM. Uračuna li se dobit proizvođača od 10 odsto, trgovačka marža od osam odsto i PDV, cena kilograma hleba od brašna TIP 500 iznosi 1,3 KM. Tako vekna koja teži 600 grama, ne bi smela biti skuplja od 0,79 KM", tvrdi Petrović. Međutim, pekari imaju drugačije računice, pa trenutnu cenu hleba od 1,10 KM opravdavaju tako što svoju dobit računaju 15 odsto, a ostale troškove poput amortizacije vozila, plate za radnike i pakovanja računaju u većim iznosima.
Ne slažu se ni kalkulacije mlinara i ratara. Na tvrdnje mlinara da od kilograma pšenice koju otkupljuju po ceni od 0,25 do 0,28 KM dobiju 580 do 600 grama brašna, dok ostalo odlazi u rasip i stočno brašno,seljaci negoduju. Tvrde da se iz kilograma pšenice dobije i do 700 grama brašna, pa da od cene brašna od 0,46 KM „izvuku" znatno veći profit od onog koji prikazuju.
Predsednik Udruženja potrošača RS Vladimir Usorac kaže da pekari od kilograma brašna imaju najmanje veknu i po, a mlinari zaradu i od stočnog brašna, kao ostatka od samlevene pšenice. Takođe tvrdi da se pšenica otkupljuje i po ceni od 0,22 KM za kilogram, pa dobit i jednih i drugih nije beznačajna.
„Nekada su mlinari i pekari bili zadovoljni da po ceni kilograma pšenice prodaju veknu od 600 grama i dobro su zarađivali. To su realne osnove, a sve preko toga je njihova dobit. Od svakog kilograma brašna, jedna vekna ostaje pekaru", kaže on.
Seljaci su na gubitku i od proizvodnje mleka. Naime, Usorac kaže kako od svake prodane litre njima ostane gubitak, čak i ako se računa i premija. Ipak, kaže da ni mlekare ne zarađuju mnogo, ali svoju isplativost pronalaze u količini.
„Od litre sirovog mleka dobije se u proseku dve litre mleka, jer je različit nivo mlečne masti. Tako od tri marke za te dve litre farmer dobije 0,50 KM, što je šesti deo prodajne cene", kaže on. Sličnu računicu imaju i u „Agrosemberiji" iz Bijeljine, koji se bavi otkupom mleka. Prema njihovim trvdnjama na svakoj proizvedenoj litri mleka, računajući troškove prehrane krava od 0,91 KM i zaradu od 0,65 KM, farmer izgubi 0,26 KM.
Mlekari ne žele da otkriju strukturu svojih troškova, pravdajući se poslovnom tajnom, ali uveravaju da o dobijanju dve litre mleka od jedne nema ni govora.
Veliki troškovi za hranu
Prema podacima Pokreta potrošača RS četvoročlana porodica u RS za hranu u septembru je trebalo 585 KM. U tim troškovima preko sedam odsto potroši se za hleb, 22 odsto za mleko i mlečne proizvode, 28 odsto za meso i 27 odsto za voće i povrće. Prosečan stanovnik kod nas godišnje potroši 110 kilograma hleba i 87 litara mleka.
