Izvor: Glas javnosti, 26.Feb.2010, 07:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seljaci sa fakultetskim diplomama
ŠABAC - Svoje diplome obesili su o klin i zasukali rukave. Jedini seljaci sa završenim fakultetom u pocerskom kraju su Dušanka Berić i njen suprug Siniša Jakovljević iz sela Maovi. Ona je sa završenim ekonomskim fakultetom radila u "Agrobanci", a on, inženjer poljoprivrede, u seoskoj zemljoradničkoj zadruzi. Pre 10 godina, kada su imali samo tri krave, odlučili su da se posvete farmerstvu.
Dušanka, koju su roditelji kao dobrog đaka štedeli od seoskih poslova, brzo se navikla >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na štalu. A, Siniša, koji je došao na miraz, dao je sve do sebe da imanje Berića postane veliko gazdinstvo.
Danas računaju i na svog sina Nemanju, koji u Novom Sadu završava studije engleskog jezika. Budući profesor engleskog jezika obećao je roditeljima da će preuzeti farmu, zbog čega oni uveliko grade savremenu štalu. Trenutno imaju 50 junica i junadi i 30 krava, rase crveni i crni holštajn i simentalke, a "Šabačkoj mlekari" svakog dana isporuče 450 litara mleka. Cilj im je, kažu, da imaju 60 krava, koliko ima mesta u novoj štali, jer će samo tako uspeti da vrate 40.000 evra kredita koje su u nju uložili.
Farma za EU
Dušanka i Siniša tvrde da trenutno ništa ne zarađuju. Mleko je 27 dinara po litru, a prosečna cena junadi je mizerna.
- Ali, ovo što radimo je ulaganje u budućnost. Jednog dana opstaće samo oni koji poštuju standarde Evropske unije u svemu, ko ima veliku proizvodnju i znanje. Samo obrazovan seljak može napredovati. Mi se spremamo za to vreme - složno kažu Siniša i Dušanka.
Nijednu kravu nisu kupili, sve su njihove. Dušanka "svaku kravu poznaje u glavu" i svakoj je dala ime.
- Ustajemo u pola šest. Čeka nas kafa, koju kuva moja majka Vida. Imamo pola sata da je popijemo i da se dogovorimo šta radimo tog dana. Potom čistimo štalu, nahranimo krave. Sledi muža. Nemamo centralnu muzilicu, već običnu. To traje tri sata. Kada to završimo, vreme je za pripremu novog obroka za goveda. Uveče ih opet pomuzemo, takođe tri sata. Posao završavamo tek oko 22 časa. Ležemo umorni u 23 - objašnjava Dušanka kako izgleda njihov radni dan.
Dušankina i Sinišina goveda svakog dana pojedu 300 kilograma koncentrata, tonu silaže i 20 bala sena.
- Ništa ne kupujemo, već sami pripremamo. Imamo svojih 12 hektara zemlje i zakupili smo još 15 hektara. Sami oremo, sejemo, beremo kukuruz, žanjemo detelinu - priča Siniša i napominje da je to veliki posao.
Dušanka i Siniša su među prvih 10 proizvođača mleka "Šabačke mlekare", koja ih je nagradila putovanjem u Pariz na sajam poljoprivrede. Oni će, kako ističu, na ovo putovanje poslati sina Nemanju.
Svaka cast... ali ...
ovo ce funkcionisati dok nekom ne zasmetaju ili im se ne zakaci Dinkic ili neka slicna guzica gladna para...
Neprimereno je u Srbiji zaradjivati postenim radom! Evo, pitajte Drzavu!
Pa lepo funkcionise ova DEMOKRATIJA, ljudi pametni pozavrsavali skole, i odose na selo, a INTELEKTUALCI, koji kupise diplome vode POLITIKU, a sa njom i NASE ZIVOTE, DEMOKRATSKI NEMA STA
Ništa čudno, pošteni i obrazovani su nepoželjni! Očigledno je da ljudi nisu shvatili da moraju biti "partijci" inače glad i beda! Imamo doktore nauka koji čiste dvorišta, čobane sa 2 fakulteta...studente sa visokim prosekom koji ne nalaze posao....E moj narode, gde smo i gde ćemo biti?
primer za postovanje ovih ljudi,ali ekonomski gledano,ovde se radi o njihovoj dobrovoljnoj osudi na mukotrpan rad koji donosi samo gubitke.sami farmeri priznaju da na ovoj proizvodnji nemaju zaradu,ali klazu da se radi o ulaganju za buducnost.pitanje je samo,o kakvoj buducnosti se moze pricati u ovoj zemlji gde,sa vlasti jedne oterate,a dodju drugi,jos gori.setite se samo ministara poljoprivrede,veselinov,pa onaj veciti milosavljevic,do ovog zelenog,dragina.sa stanovista poljoprivrede sve sami diletanti,a ni oni koji dodju nece dati bolje strucnjake.zato,bolje da su sinisa i dusanka,za cetiri hiljade evra,kupili sebi mesta u javnoj sluzbi sapca i to zaduzenje vratili sa 3 ili 4 plate,nego sto su se ovako zaduzili za cetrdeset hil;jada evra i tome ce da robuju do kraja svog zivotnog veka.naglasavam zivotnog,jer on na selu biva izjednacen sa radnim.gde su tu onda periodi odmora,letovanja,zimovanja i zasluzene penzije?lepa prica ,a ishod pod velikim znakom pitanja.
Bravo Dusanaka i Sinisa. Izabrali ste pravi put. Uskoro cete zaradjivati i to lepo. Ja bi to isto uradio ali nemam sa kim, moja zena vise voli da svoju pozadinu zalepi za neku stolicu u kancelariji pa makar radila za mizernu platu.
