Izvor: Politika, 27.Jun.2011, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seljaci ne mogu da tuže državu zbog štete od grada
Bez obzira na niske cene osiguranja, tu mogućnost u 2010. godini iskoristilo je tek tri odsto registrovanih gazdinstava u Srbiji
Voćnjake Miroslava Nikolića iz Gruže, od grada veličine kokošjeg jajeta, spasile su protivgradne mreže, koje je on razapeo na četiri hektara. Mreže su ga spasile i prošle godine. Inače bi, kao i većina seljaka, posle grada koji je bombardovao dobar deo Srbije, ostao zavijen u crno.
– Ja se ne osiguravam, branim se mrežama – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže Miroslav, iznenađen našim pitanjem: da li seljak može da tuži državu zato što mu nije odbranila useve od grada.
– Nemam pojma. A i da može, to je u startu izgubljen slučaj i gubljenje vremena – izričit je Miroslav. Kada je, zaista, seljak na sudu pobedio državu, iako i individualni proizvođači, poput ostalih građana Srbije, iz budžeta finansiraju protivgradnu vazdušnu odbranu,koja je i ovoga puta zatajila, pa je i načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić morao da prizna: „Priroda je bila jača!”.
Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Vladan Manić,objašnjava da seljak ne može da tuži državu zato što ga nije odbranila od grada, jer nema nikakvog osnova za to.
– Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva ivodoprivrede već duže vreme regresira sa 40 odsto svaku polisu osiguranja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava protiv određene grupe rizika. Kad već govorimo o gradu, ta vrsta rizika je takođe uključena u 40 odsto regresa. Inače, bez obzira na niske cene ovog osiguranja, tu mogućnost u 2010. godini iskoristilo je tek triodsto registrovanih gazdinstava u Srbiji – ističe Manić, podsećajući da je svaki proizvođač za polisu osiguranja po pristupačnoj i regresiranoj ceni mogao da osigura proizvodnju i imovinu od grada ili druge vrste nepogode.
Prema tvrdnji Manića, U EU je najveći deo imovine obavezno osiguran od tog rizika, pa teret snose osiguravajuća društva.
– Najbolje rešenje prema mišljenju Udruženja osiguravača Srbije bilo bi upravo to – uvođenje obaveznog osiguranja od poplava, suša, grada, zemljotresa. To sudbinu poljoprivrednika ne stavlja više u ruke države, koja može, a ne mora da im pokrije štetu,u zavisnosti od raspoloživih budžetskih sredstava, već u njihove sopstvene ruke – napominje Manić.
Voćar iz Gruže se, međutim, oslanja na mreže čija kompletna oprema košta između 10 i 15 hiljada evra. Većina seljaka ne traži oslonac niu osiguravajućim društvima, ni u državi, već u boga. Ali bog im nije naročito naklonjen, pa Srbiju svrstava u jednu od „najomiljenijih” zemalja Evrope koju posećuju gradonosne oluje. Zato naša vlada menja taktiku borbe protiv oblaka koji nam bombarduju zemlju ledenim kamenjem. Ostavši jedina zemlja u svetu koja protivgradnu odbranu finansira isključivo iz budžeta, sa oko 10 miliona evra godišnje u proseku, i sa zastarelom strategijom,baziranom isključivo na protivgradnim raketama u borbi protiv munjevitih nebesa, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je nedavno preuzelo nadležnost nad protivgradnom zaštitom od Republičkog hidrometeorološkog zavoda, priprema Nacrt zakona o suzbijanju grada.
Jako nevreme prethodnih dana i pustoš na usevima samo su ubrzali zakonsku proceduru,koja će dosadašnja neefikasna borbena dejstva protiv nepogoda prilagoditi zakonskim rešenjima EU.
Pomoćnik načelnika sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Boban Stevanović,kaže da država teži da napusti sistem ispaljivanja raketa,kao jedini način odbrane i primeni tehnička rešenja poznata u svetu, kao što je upotreba termogeneratora sa zemlje, zasejavanje olujnih oblaka reagensom (srebrojodid) iz aviona i korišćenje protivgradnih mreža.
– Sistemom rane najave grada, dobiće se procene površina koje bi mogle biti ugrožene od vremenskih nepogoda – kaže Stevanović, ukazujući da pojedine države, poput Grčke, angažuju i privatne specijalizovane agencije za ovu vrstu poslova.
Jedan od dugogodišnjih stručnjaka u borbi protiv grada, potvrđuje da se nigde u Evropi cela teritorija zemlje ne brani raketama.
– Zasejavanje oblaka putem termogeneratora (uređaja u koji se stavlja reagens srebrojodid, a potom se zapali, kako bi dim otišao u vis i ušao u oblak) ili zasejavanje iz aviona koji bi leteo iznad oblaka, do sada nisu korišćeni. U Mađarskoj se, recimo, deluje protiv grada isključivo termogeneratorima sa zemlje, dok Hrvatska kombinuje rakete i generatore, ali ne na celoj teritoriji – kaže ovaj stručnjak koji ocenjuje pozitivnozakonske novine u protivgradnoj zaštiti.
Pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije kaže da će se na osnovu procene rizika neke teritorije i statističkih podataka o frekventnosti grada, vršiti procena potrebnog broja protivgradnih stanica. Srbija ovog trenutka ima 13 radarskih stanica i nešto više od 1680 protivgradnih baza.
------------------------------------------------------------------------------
Gde je najmanje osigurano
– Praćenjem podataka koji se odnose na podnete i realizovane zahteve za subvencijama, u južno-bačkom, sremskom i zapadno bačkom okrugu je najviše proizvođača osiguralo svoje posede, dok je u nišavskom, topličkom i pirotskom okrugu broj osiguranih poljoprivrednih gazdinstava daleko manji – kažu nam u Ministarstvu poljoprivrede.
Prosečni prečnik grada – 15 milimetara
U nedavno objavljenoj studiji USAID-a „Uticaj vremenskih uslova na poljoprivredu Srbije i modaliteti protivgradne zaštite” navodi se da najintenzivnije padavine grada u Srbiji traju između 30 i 50 dana u godini, u periodumaj–jul. Prosečni prečnik zrna grada iznosi oko 15 milimetara.
U studiji se takođe navodi da celokupan sistem protivgradne odbrane koristi rakete koje proizvode „Poliester” iz Priboja, „Trajal” iz Kruševca i „Krušik” iz Valjeva.Ukupna površina koja se brani iznosi 7.749.800 hektara od čega je poljoprivredno zemljište5.093.192 hektara.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 28.06.2011.
