Izvor: Vesti-online.com, 23.Feb.2015, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selimo se u Beograd
Na 65 km od srpske prestonice uz prugu Beograd-Niš, smestilo se jedno od najvećih srpskih sela - Kusadak. Ima oko 6.000 žitelja, a više od 1.000 njih je fiktivno prijavilo prebivalište u Mladenovcu ili Beogradu. Selo nema vodovod i kanaliziciju, a sve što je dotrajalo i što se obnavlja, kao što su crkva ili ambulanta, plaćaju iz sopstvenog džepa tvrde Kusačani.
Tragom te informacije reporterska ekipa "Vesti" se obrela u Kusatku. Došli smo preko Smederevske Palanke, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << smo prvo hteli da čujemo šta predsednik ove opštine, Radoslav Milojičić Kena misli o "otcepljenju" Kusatka, ali i pored dogovorenog susreta, nismo ga zatekli. Predsednik ove opštine je imao vanredni i važan sastanak van Smederevske Palanke. Nastavljamo put prema Kusatku, dok nas varljivo zubato sunce ispraća iz Palanke.
Do Kusatka smo putovali pola sata, u centru sela dve kafane, mesna zajednica, pošta i škola, a tu je i mini tržni centar, koji nikada nije zaživeo i danas služi kao pano za plakate i umrlice.
U kafani "Boban" upitasmo gde možemo da nađemo nekoga iz mesne kancelarije, svi se nasmejaše i uglas odgovoriše da je Dragoslav Radojković Gera postao medijska ličnost. Dragoslav je takođe sedeo u seoskoj kafani i s osmehom nam se prestavi.
- Nećemo mi otcepljenje, pa nismo separatisti! Mi hoćemo pripajanje mladenovačkoj opštini kako bismo postali deo Beograda i uživali sve povlastice koje imaju Beograđani - kaže kroz osmeh Dobrosav Nikolić Uča, nastavnik geografije, i objašnjava da su Kusaćani do pre pola veka bili Beograđani, ali 1961. godine su ih pripojili Smederevskoj Palanci, a nekoliko decenija kasnije dobili su i telefonski pozivni broj Smedereva, odnosno Smederevske Palanke - 026.
- Kusadak je sa dve železničke stanice i dva stajališta najveće železničko selo u Srbiji. Oko hiljadu meštana ovog sela radi na prugama Srbije, odnosno, trećina radno sposobnog stanovništva - objašnjava nam Dragoslav, insistirajući da ga oslovljavamo sa Gera. Kaže nam još i to da ako bi njihovi železničari odlučili da samo jedan dan ne odu na posao, stao bi železnički saobraćaj na beogradskom železničkom čvoru.
- Odavde do druma nosimo čizme... Preko njiva dva kilometara, pa se izujemo i preobujemo patike... Ako seljaci nisu vukli đubre, može da se prođe dalje u patikama, ali ako su vukli nema od tog posla ništa. Znači drum niko ne popravlja, jasno je da je opština mala i siromašna, nema novca za sve. Evo do pre nekoliko dana nismo imali ni uličnu rasvetu. A i sada nisu sve ulice u selu dobile ulično osvetljenje, ali kad postanemo deo Beograda sve će biti drugačije - priča nastavnik geografije.
On tvrdi da je ipak najbitniji razlog što su se Kusačani gotovo jednoglasno udružili i hoće u Beograd jeste ekonomske prirode.
- Devedeset odsto žitelja Kusatka je zaposleno na teritoriji Beograda, a i školstvom smo vezani za Beograd. Tako da je po našem mišljenju sasvim prirodno što želimo da se vratimo tamo gde pripadamo i gde smo nekada bili - objašnjava Gera i dodaje da autobus za Mladenovac ide svega nekoliko puta dnevno i da je za njihova primanja preskup.
- Do Mladenovca kartu plaćamo 235 dinara, a otud je 235 dinara i još za peronsku uslugu dajemo 55 dinara. E, sada samo valja presabrati koliko novca treba da bi nam deca stigla do škole u Mladenovcu ili neki na posao - objašnjava Gera.
- Ovde je u kancelariji MZ zima, nema struje, telefoni ne rade, sve pišemo ručno. Radimo pa trknemo do nekog lokala da se zagrejemo i vratimo se nazad - kaže Gera objašnjavajući zašto smo ga zatekli u seoskoj kafani, a ne u kancelariji Mesne zajednice.
- Po svim parametrima Kusačani gravitiraju ka Beogradu, zato i tražimo da nam se odobri referendum na teritoriji Kusatka i da konačno postanemo deo beogradske opštine Mladenovac, pa da i mi živnemo - dopunjava ga kroz osmeh nastavnik geografije Dobrosav Nikolić.
Nastavak na Vesti-online.com...
