Izvor: RTS, 13.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selektor kanskog festivala na Mećavniku
Tjeri Fremo, selektor kanskog festivala, u okviru drugog Kustendorfa na Mećavniku održao filmsku radionicu i predstavio studentima neke od najstarijih filmova.
Selektor Kanskog festivala Tjeri Fremo održao je filmsku radionicu na festivalu Kustendorf, prikazujući studentima režije najstarije filmove na svetu.
Fremo je tokom radionice analizirao digitalno restaurirane kopije nemih filmova s kraja 19. veka.
Direktor Kustendorfa Emir Kusturica zahvalio je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Fremou što je u vreme kada se proglašavaju dobitnici nagrada Zlatni globus izabrao da umesto u Los Anđeles doputuje na Mećavnik.
"Mada Tjeri Fremo oličava festivale A kategorije sa crvenim tepihom, zvezdama i glamurom koji su sasvim različiti od ideje Kustendorfa, Fremo je važan i za svet autorskog filma. Bez njegove selekcije mnogi filmovi iz malih kinematografija nikada ne bi stigli u bioskope širom sveta", rekao je Kusturica.
Fremo je naglasio da godišnje sa saradnicima odgleda oko 1.500 filmova, od kojih se u Kanu prikaže 50, a od toga samo 20 u glavnom takmičarskom programu.
"Nastojimo da radimo sasvim demokratski, da sve filmove stavimo na istu liniju, bez obzira da li je reditelj slavan ili početnik, da li ima velikog producenta ili mali budžet. Svaki mladi ili nepoznati autor može da nam pošalje svoj film običnom poštom, a mi ćemo ga pažljivo pogledati", izjavio je Fremo.
"Kada me pitaju koji je moj omiljeni filmski stil, odgovaram da je to stil dobrog filma. Ne biram film za Kan po tome da li mi se lično sviđa ili ne, već je glavni kriterijum da li je vredan, da li ima ono zbog čega ga treba staviti na međunarodnu mapu", dodao je Fremo.
Crveni tepih privlači publiku
Priznajući da je mnogima prva asocijacija na Kan crveni tepih, Fremo smatra da je to način da se privuče publika, a kada ljudi uđu u salu "onda im prikazujemo ozbiljne autorske filmove".
Fremo je naglasio da je jedan od takvih filmova najnoviji kanski pobednik "Gomora", koji je prikazan u programu Savremene tendencije na Kustendorfu.
Taj italijanski film dobitnik je Gran pri nagrade u Kanu 2008. godine, a ove zime osvojio je nagrade Evropske filmske akademije u gotovo svim glavnim kategorijama.
Reditelj Mateo Garone ekranizovao je istoimenu knjigu Roberta Savijana, koja govori o mafiji iz Napulja.
Gomora je snažan i dramatičan film, prepun nasilja i bede, novca i krvi, a prikazuje pet isprepletenih priča - sudbina stanovnika Napulja koji gotovo da nemaju izbora u životu osim kojem će se klanu mafije prikloniti.
Scenario je fikcija, ali inspirisana istinitim događajima i veoma je naljutio napuljsku mafiju, zbog čega je pisac knjige Savijano prinuđen je da živi pod policijskom zaštitom.
Uz nesporan kvalitet filma, ono što posebno ostavlja utisak jeste činjenica da se sav užas koji se u njemu opisuje ne dešava u nekoj zemlji takozvanog trećeg sveta, već usred Evropske unije.
