Izvor: RTS, 26.Dec.2012, 16:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Selektivna borba protiv korupcije

Uzroci korupcije nisu na normativnoj, već na praktičnoj strani, jer se propisi loše ili uopšte ne primenjuju, rekao član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Slobodan Beljanski.

Borba protiv korupcije u Srbiji stagnira ili nazaduje jer se propisi ne primenjuju ili se loše primenjuju. Kampanjska borba je dokaz da nema ujednačene primene zakona i prava, zaključci su skupa koji je organizovala Agencija za borbu protiv korupcije.

"Ništa lakše nego u siromašnom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << društvu igrati na kartu socijalne jednakosti. Tu se najbrže postižu politički efekti i popularnost. U takvoj kampanji se razvija problematična moralna pozicija u kojoj ljudi stiču strast za potkazivanjem, podmetanjem i uklanjanjem konkurencije u poslovima i politici", rekao je član Odbora Agencije Slobodan Beljanski.

Istražne mogućnosti u borbi protiv korupcije "ni najmanje nisu skromne", ocenio je Beljanski i naveo da je u istragama moguće prisluškivanje razgovora, tajno praćenje i snimanje osumnjičenih, pružanje simulovanih usluga, kontrolisane isporuke i rad prikrivenog islednika.

"Uprkos tim mogućnostima, međutim, ne možemo biti zadovoljni borbom protiv korupcije, koja stagnira ili nazaduje. Uzroci nisu na normativnoj nego na praktičnoj strani jer se propisi ne primenjuju ili se primenjuju loše", rekao je Beljanski.

On je naveo da je potrebno popraviti i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer ona nema dovoljna i dovoljno jasna ovlašćenja, kao i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, jer "nosi koruptivni potencijal", rekao je Beljanski.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Velimir Golubović naveo je da u Srbiji nisu problem krivični zakoni, i istakao da su krivična dela korupcije najteža za dokazivanje.

Golubović je naveo da se uvođenjem tužilačke istrage dogodio veliki pomak, jer je tužiocima u ruke dato tako jako sredstvo kao istraga, jer je iskustvo pokazalo da je jedan čovek personalizovan u liku tužioca najviše zainteresovan za rešavanje nekog slučaja, jer učestvuje od početka do pravosnažne presude.

Načelnik Sektora za operativne poslove Agencije Dragomir Trninić podsetio je da je Agencija zadužena za 23.000 funkcionera, od predsednika Srbije do člana školskog odbora, koje je nemoguće proveriti sa nekoliko službenika Agencije.

"Zatrpani smo sa 25.000 izveštaja o imovini funkcionera, od kojih je obrađeno 13.000, a 12.000 bi tek trebalo da se obradi", rekao je Trninić.

On se zauzeo za proširivanje ovlašćenja Agencije kako bi ona mogla da se direktno obraća bankama, i naveo da 27 banaka u Srbiji uredno dostavlja tražene podatke Agenciji, dok šest banaka to odbija da čini.

Istakao je da je za krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

"Do danas, međutim, niko nije osuđen za to delo, a u toku je samo jedna istraga protiv okrivljenih za to krivično delo", rekao je Trninić i precizirao da je reč o istrazi o vezama sa farmaceutskim firmama.

Policajac Dejan Miletić rekao je da je policija u kontroli Instituta za onkologiju saznala da neki rukovodioci te ustanove nisu prijavili svu imovinu i da je od Agencija dobila imovinsku kartu, pa je upoređivanjem podataka nepobitno dokazano da su oni prikrili imovinu i protiv njih su podnete krivične prijave i pokrenut je postupak.

Urednik sajta "Pištaljka" Vladimir Radomirović istakao je značaj mogućnosti da građani anonimno i bezbedno prijavljuju korupciju, i naveo da je taj portal za poslednje dve godine dobio 2.000 prijava i objavio više od 200 tekstova o korupciji.

Povodom najavljenog donošenja niza podzakonskih akata kojima će se bliže urediti postupanje Poreske uprave u sprovođenju unakrsne procene poreske osnovice, Agencija za borbu protiv korupcije obratila se ministru finansija i privrede Mlađanu Dinkiću i vršiocu dužnosti direktora Poreske uprave Ivanu Simiću.

Agencija smatra da je prilikom izrade tih podzakonskih akata potrebno imati u vidu i činjenicu da postoji mogućnost da je neko od budućih poreskih obveznika imovinu stekao izvršenjem nekog krivičnog dela.

U Agenciji smatraju da je, s tim u vezi, potrebno predvideti zaštitne mehanizme koji bi onemogućili da izvršilac krivičnog dela izbegne da odgovara za izvršeno krivično delo, ukoliko bi prethodno platio porez na imovinu za koju ne bi mogao da dokaže zakonitost sticanja, navodi se u dopisima Agencije za borbu protiv korupcije.

Nastavak na RTS...