Izvor: B92, 05.Dec.2014, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selaković: Sada i o srpskim žrtvama
Hapšenje osoba osumnjičenih za otmicu i ubistvo 20 ljudi u Štrpcu 1993. godine naišlo je na pozitivne reakcije u Srbiji.
Ministar pravde Nikola Selaković pozdravio je hapšenje osumnjičenih za ratni zločin u Štrpcima, ali i naglasio da se sa pravom očekuje nastavak takvog delovanja i kada su u pitanju oni koji su ratni zločin učinili protiv srpskog stanovništva bilo gde na prostoru bivše Jugosalvije, što sada izostaje.
“Organi gonjenja treba da rade svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posao, a ono što građani Srbije već više od dve decenije očekuju, kao i građani srpske nacionalnosti sa područja bivše Jugoslavije, jeste još veća spremnost kada je u pitanju procesuiranje osumnjičenih za ratne zločine koji su izvrseni nad srpskim stanovništvom i nekako se čini da to izostaje”, rekao je Selaković.
On je rekao da postupanje organa krivičng gonjenja, kada je u pitanju eventalno sankcionisanje izvršenih ratnih zločina zaslužuje pozdrav državnih organa, Ministarstva pravde i ministra lično.
“Pozdravljamo akcije organa godnjenja i zajednički istražnih timova, to daje svoje rezultate, a ono što sa pravom očekujemo jeste nastavak takvog delovanja i kada su u pitanju učinioci ratnih zločina nad stanovništvom gde god da je to stanovnistvo živelo na područjima bivše Jugoslavije”, naglasio je ministar.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović ocenila je da je hapšenje osumnjičenih za zločin u Štrpcima jako dobra i važna vest za porodice žrtava koje više od 20 godina čekaju da taj zločin dobije adekvatan krivično-pravni odgovor.
"Nadam se da tih dvadesetak godina koliko su čekali na hapšenje i izvođenje pred lice pravde obavezuje državu, državne organe i u Srbiji i u BiH da taj postupak sporovedu brzo i efikasno i da osobe koje su danas uhapšene budu brzo procesuirane", rekla je Orlovićeva.
Ona je naglasila da hapšenjem osumnjičenih nije ispunjen konačan dug države Srbije prema žrtvama i njihovim porodicama.
"Treba napomenuti da je u predmetu koji je vođen pred sudom u Bijelom Polju protiv Nebojše Ranisavljević za ovaj isti zločin utvrđeno da su svi državni organi bili obavešteni da će se otmica desiti ali na to nisu reagovali", kazala je Orlovićeva.
Prema njenim rečcima, to je ogroman balast za državne institucije i one moraju naći odgovor na tu činjenicu.
Ona je istakla je da porodice žrtava i dan danas čekaju da budu priznate kao civilne žrtve rata.
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović rekao je da je hapšenje dokaz ozbiljnosti i posevećenosti tužilaštava dve države u rasvetljavanju ovog strasnog zločina.
"Ova osetljiva i veoma važna istraga nam govori da se samo kroz regionalnu saradnju institucija država u regionu može doći do rezultata", naveo je Omerović.
Kako je navedeno u saopštenju, više od 20 godina se traga za izvršiocima ovog stravičnog zlocina.
"Nadam se da će nas rezultati istrage približiti i do posmrtnih ostataka ubijenih kako bi se sahranili kako to dolikuje ljudskim bićima. Verujem da će ova hapšenja dovesti i do nalogodavaca iz vrha tadašnje drzave, jer je činjenica da se za ovaj zlocin znalo - da se pripremao uz logisticku podršku tadašnjeg rukovodstva drzave, policije i železnice", istakao je Omerović.
Ubijeni su državljani Srbije i oteti na teritoriji naše drzave, a saučesnici u tom zločinu su bili službenici države koji su ukaljali obraz države Srbije i zato je posebno važno da i njih stigne zaslužena pravda, navedeno je u saopštenju.
Pripadnici MUP-a Srbije i Bosne i Hercegovine uhapsili su 15 osoba osumnjičenih da su 1993. iz voza na relaciji Beograd - Bar izveli 20 ljudi i potom ih ubili. Oni su po nalogu Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Bosne i Hercegovine lišeni slobode.
Međunarodna organizacija Amnesti internešenal (AI) pozdravila je danas zajedničku operaciju bosanskih i srpskih vlasti koja je dovela do hapšenja 15 osoba zbog
sumnje da su učestvovali u otmici i ubistvu putnika iz voza na liniji Beograd-Bar 1993. godine.
Dvadeset ljudi oteto je blizu železničke stanice Štrpci iz voza na liniji Beograd-Bar 27. februara 1993. godine dok je prolazio kroz BiH. Voz je zaustavila uniformisana grupa predvođena Milanom Lukićem i izvela 20 putnika, od kojih je 18 bilo bošnjačke nacionalnosti, jedan hrvatske nacionalnosti i jedna osoba afro-azijskog porekla.
"Današnja hapšenja su dobrodošao i veoma potreban primer saradnje bivših strana u sukobu. Od 15 uhapšenih, njih deset je uhapšeno na teritoriji BiH, a pet u Srbiji u koordinisanoj policijskoj operaciji", navodi se u saopštenju Amnestija naslovljenom "Slučaj otmice u Štrpcima: konačno napredak posle 21 godine".
Amnesti podseća da je do sada za ovaj zločin osuđena samo jedna osoba, Nebojša Ranisavljević, član paravojne formacije "Osvetnici", koji je osuđen na 15 godina zatvora 2002. u sudu u Bijelom Polju u Crnoj Gori.
Dokazi izneti tokom njegovog suđenja pokazuju da je operacija planirana i da su visoki zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu i u JNA bili unapred obavešteni o toj otmici, navodi se u saopštenju.
"Amnesti internesenal poziva tužilaštva Srbije i Bosne i Hercegovine da osiguraju da istraga ode do najvišeg nivoa i da se svaki visoki srpski zvaničnik za koga ima osnovane sumnje da je bio upoznat sa otmicom, i koji nije sprečio zločin, ispita po komandnoj odgovornosti", po članu 371 srpskog Krivičnog zakonika, zbog toga
što nisu sprečili zločin protiv čovečnosti i kršenje drugih vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom.
Amnesti podseća vlasti da su prema međunarodnoj konvenciji za zaštitu svih lica od nasilnog nestanka, čije su potpisnice Srbija, Crna Gora i Bosna, te zemlje obavezne da ispitaju i dovedu pred sud sve osumnjičene za krivičnu odgovornost za prisilno nestajanje.
Ista odgovornost važi i kada su ta dela počinile osobe ili grupe koje deluju bez odobrenja, podrške ili dozvole države, navodi Amnesti.
Amnesti takođe poziva odgovarajuće vlasti da osiguraju da rođaci ljudi otetih u Štrpcima dobiju odštetu.
Ukazuje se da se veruje da je ista paravojna grupa izvela još jednu otmicu iz autobusa u Mioču, takođe u Bosni i Hercegovini, kao i da je bilo otmica u oblasti Sandžaka u istom periodu.
Amnesti ukazuje da su tužioci za ratne zločine u Srbiji i BiH suočeni sa preprekama u sprovođenju zajedničkih istraga u prekograničnim slučajevima, kada svedoci i dokazi nisu direktno dostupni i navodi da treba da se "ojača saradnja između policija".
"Amnesti ukazuje da obe zemlje treba još da pojačaju napore da reše nagomilane nerešene slučajeve zločina prema međunarodnom pravu koji potiču iz oruzanih sukoba 1990-ih", navodi se u saopštenju.
Organizacija poziva vlasti da garantuju žrtvama ovih zločina "pristup istini, pravdi i odšteti".
