Izvor: Politika, 17.Okt.2014, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selaković: Napadaju me oni kojima su ruke duboko u medu
Ministar pravde oštro odgovorio na predlog za njegovo razrešenje koji je obelodanila Agencija za borbu protiv korupcije
Ministar pravde Nikola Selaković povodom preporuke Agencije za borbu protiv korupcije da mu bude izrečena mera razrešenja sa te funkcije juče je izjavio:
– Poštujem zakone svoje države i poštovaću svaku zakonitu odluku njenih organa. Ali, ne volim kada mi pridike o zakonitosti drže oni kojima su ruke duboko u medu. Oni kod kojih se zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << može primenjivati na ovakav ili onakav način, koji ga retko kada primenjuju dosledno, a naročito onda kada je trebalo da bude primenjen.
Selaković je rekao i da se po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, ovakvi postupci vode tajno, jer dovode u sumnju integritet ličnosti i narušavanje nečijeg ugleda, pre donošenja konačne, pravosnažne odluke, te svako objavljivanje detalja postupka, predstavlja direktno kršenje zakona.
Agencija za borbu protiv korupcije je, kako je „Politika” juče objavila, predložila smenu ministra Selakovića jer je utvrđeno da je 2013. godine bio u sukobu interesa kada je kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca glasao da dvoje njegovih pomoćnika bude izabrano za zamenika tužioca i sudiju za prekršaje. Reč je o izboru Radomira Ilića za zamenika prvog osnovnog tužioca u Beogradu i Mirjane Mihajlović za sudiju za prekršaje.
Rešenje kojim je utvrđen sukob interesa i predložena smena ministra Selakovića, kako je navedeno na sajtu agencije, potpisala je direktorka Tatjana Babić 1. oktobra, a postupak je pokrenut 12. juna ove godine na osnovu prijava podnetih agenciji. Selaković ima pravo žalbe protiv ovog rešenja koja se podnosi odboru agencije kao drugostepenom organu, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno rok za žalbu ističe 21. oktobra.
Prijavu protiv ministra Selakovića podnelo je Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije.
– Podneli smo je 23. aprila 2014. godine pošto smo pratili konkurs za izbor sudija i zamenika tužilaca za 2013. godinu na kojem su izabrani isključivo polaznici Pravosudne akademije i to na osnovu članova Zakona o Pravosudnoj akademiji koje je Ustavni sud u februaru 2014. godine oglasio neustavnim. Na osnovu informacija od javnog značaja obavešteni smo da su dva polaznika Pravosudne akademije upućena u Ministarstvo pravde na obuku. Radomir Ilić je zasnovao radni odnos u septembru 2012. godine i to kao posebni savetnik ministra pravde i državne uprave, dok je Mirjana Mihajlović obavljala poslove savetnika bez imenovanja u Ministarstvu pravde. Pošto smo iz zapisnika o održanim sednicama VSS i DVT utvrdili da je ministar bio prisutan na tim sednicama i da je glasao za pomenute osobe koje su u tom momentu već radile u ministarstvu, smatrali smo da ima osnova da se obratimo Agenciji za borbu protiv korupcije i da se ministar Selaković nalazio u sukobu interesa kada se glasalo za ova dva kandidata – kažu za „Politiku” Nenad Stefanović i Lazar Lazović, predsednik i potpredsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika.
Prema podacima objavljenim sredinom prošle godine (uskoro se očekuje objavljivanje podataka za poslednjih godinu dana), agencija je Odeljenju za borbu protiv korupcije 2013. godini podnela tri krivične prijave i to zbog sumnje da funkcioneri protiv kojih su prijave podnete, nisu prijavili imovinu agenciji ili su dali lažne podatke o njoj, u nameri da prikriju pravo stanje.
Jedna od pomenutih krivičnih prijava podneta je protiv Jelene Trivan, nekadašnje poslanice DS-a, zbog sumnje da agenciji nije prijavila imovinu ili je to sakrila.
– Prijava koja je podneta protiv mene je odbačena. Iako sam glasala za Agenciju za borbu protiv korupcije, sada mislim da ona ne radi dobro. Da li je moguće da se postupci koje ona vodi, a koji bi morali da budu tajni, najavljuju i zapravo vode u medijima. Deset hiljada funkcionera odbilo je da agenciji prijavi imovinu. Pa, šta to govori – rekla je Trivan za „Politiku”.
Agencija je tužilaštvu podnela i pet izveštaja zbog sumnje da su drugi funkcioneri, čija je imovina bila predmet provere, izvršili drugo krivično delo predviđeno Krivičnim zakonikom ili drugim propisima.
Kako je tada objavljeno, agencija je tokom 2012. godine podnela jednu krivičnu i jednu prekršajnu prijavu „na osnovu provera koje su rađene u registru imovine funkcionera”. Jedna prekršajna prijava podneta je zbog kašnjenja u podnošenju imovinskog izveštaja, a reč je o funkcioneru Milanu Markoviću, dok je krivična prijava podneta protiv Dragana Šutanovca zbog sumnje da je funkcioner prikrio deo svoje imovine.
– Postupak po krivičnoj prijavi agencije protiv Šutanovca u toku je pred Prvim osnovnim sudom – rečeno je za „Politiku” u ovom sudu.
Bivši ministar optužen je da Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio vlasništvo nad stanom u luksuznom stambeno-poslovnom objektu u Skerlićevoj ulici na Vračaru. Šutanovac i njegova supruga bili su i suinvestitori na tom kompleksu. Ukoliko se, eventualno, tokom postupka njegova krivica dokaže, nekadašnjem ministru, koji je bio u obavezi da prijavi svoju imovinu, preti od šest meseci do pet godina zatvora.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 18.10.2014.
.jpg)
