Izvor: Blic, 22.Mar.2010, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sela u Srpskoj nestaju
Banjaluka - Sela u RS sve su praznija i „starija“, mladi zauvek odlaze u gradove, a stari životare i čuvaju već oronula imanja. Iako procene govore da na seoskim imanjima živi 57 odsto stanovništva RS, taj procenat godinama se smanjuje, jer tek retki uspevaju da žive od poljoprivrede. Petina seoskog življa starija je od 60 godina.
O dugogodišnjem nemaru, „osipanju i brisanju" sela svedoče podaci iz Strategije ruralnog razvoja RS po kojoj bi u sela do 2015. trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bude uloženo 1,7 milijardi KM. Od obećanih poboljšanja seosko stanovništvo malo je toga osetilo. Trećina puteva nije asfaltirana. Odsečenost je naročito izražena zimi, kada sneg zatrpa ionako neprohodne puteve. U 21. veku priključak na vodovodnu mrežu ima svega 61 odsto seoskih domaćinstava, dok tekuću vodu tek njih 87 odsto. Samo osam odsto ruralnih sredina ima kanalizacionu mrežu, a reč je o onima u neposrednoj blizini gradova. Tek 30 odsto sela ima lokalnu ambulantu, a meštani do najbliže zdravstvene ustanove u proseku moraju da pređu više od osam kilometara. Više od 10 kilometara treba da prevale do najbliže devetorazredne škole, a 70 odsto sela uopšte nema školu.
Da je stanje u selima, koje je konstatovano i u Strategiji razvoja, teško poboljšati smatra i predsednik Centra za populaciona i društvena istraživanja RS Stevo Pašalić, koji kaže da će bez rađanja dece sela biti opustošena.
- Strategija ruralnog razvoja ostaće samo slovo na papiru, kao i skoro sve dosadašnje strategije. Oni koji misle da će revitalizacijom sela na osnovu strategije vratiti na predratno stanje - su u zabludi. To je nemoguće zbog malog broja stanovnika koji žive u selima, a oni koji su otišli verovatno se nikada neće vratiti. Međutim, to nije prioritet države jer ona gasi socijalne požare. Svaki političar je svestan da neće dobiti izbore na osnovu razvoja populacione politike, jer to traje decenijama, a izbori su češći i zato se rešavaju hitni socijalni problemi - smatra Pašalić. On navodi primer ugljevičkog sela Donje Trnovo gde ima 80 neženja starijih od 40 godina.
- Rekli su mi da se nisu stigli oženiti jer su morali obezbediti uslove za školovanje braće i sestara, zbog rada na selu, a sada je kasno za ženidbu - kaže Pašalić.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac kaže da na selu postoje osnovni uslovi za život, vlast ne bi donosila Strategiju ruralnog razvoja „tešku" 1,7 milijardi KM.
- U selima ne postoje uslovi dostojni za život čoveka, naročito mladih. Ne očekujemo mi pozorišta, ali je normalno da u selima postoje manje bioskopske sale, sportske dvorane i igrališta, asfaltirani putevi i drugo - priča Usorac. On dodaje da se od same poljoprivrede ne može živeti pa bi bilo dobro da se ulaže u pokretanje malih i srednjih preduzeća. Trenutno oko 70 odsto onoga što proizvedu poljoprivrednici iskoriste da prehrane porodicu i podmire osnovne potrebe. Proširenje proizvodnje je gotovo nemoguće, jer su poljoprivrednici za bankare najrizičnija skupina za davanje kredita. Predsednica Udruženja „Snop" iz Rogatice Slađana Ujić kaže da je i elektrifikacija sela slaba, mreže građene pedesetih godina prošlog veka, pa nema kvalitetnog snabdevanja.
- Osim toga, pristup zdravstvenoj zaštiti je vrlo loš. Na području Rogatice samo jedna mesna zajednica ima ambulantu u koju jednom sedmično dolazi lekar. Pojava mobilnih telefona nam je pomogla, ali je internet još misaona imenica. Najviše nas boli što naša sela imaju prirodne i ljudske resurse, a života nema - ističe Ujićeva.
Nema kulturnih sadržaja
Čak 70 odsto seoskog stanovništva nema nikakve kulturne sadržaje, a više od 77 odsto nema dom kulture ili bioskop. Više od polovine sela nema uređena sportska igrališta. Za većinu je televizija jedini „prozor u svet" i jedina zabava za mlade. Iako je pokrivenost TV signalom skoro potpuna, na kvalitet prijema žali se 40 odsto stanovnika sela.
.jpg)
