Izvor: Blic, 10.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sela u Srbiji spasavaju gosti
Najveće stope godišnjeg povećanja broja turista na selu, od oko 25 odsto, zabeležene su u pojedinim zemljama južne i istočne Evrope, pa je otuda i sasvim logična preporuka svetskih turoperatera Srbiji da razvija upravo seoski turizam. Osnovni motiv ljudi za izbor ovog specifičnog vida odmora jeste svojevrsni povratak prirodi, što savremenom čoveku sve više nedostaje. Prema podacima Svetske turističke organizacije, u poslednjih petnaestak godina sve više turista odlučuje se za odlazak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na selo i odmor u prirodi gde imaju čist vazduh, bistru vodu, zdravu hranu, potpuni mir...
Donedavno je odmor na selu bio potpuno nova ideja u Srbiji, pa se ovom vrstom turizma bavio veoma mali broj seoskih domaćinstava. Istovremeno, ni broj zainteresovanih gostiju za odmor na selu nije ulivao nadu da se u dogledno vreme od ove grane turizma mogu očekivati značajniji prihodi. Međutim, u poslednje vreme selo postaje sve privlačniji za ljude takozvanog modernog doba, pre svega zbog pejzaža netaknute prirode, odmora daleko od uobičajene gradske vreve i sve češće nepodnošljivih gužvi u preskupim letovalištima, kao i zbog mogućnosti da gosti na selu, ukoliko to žele, nauče mnogo - o proizvodnji hrane, gajenju voća, ispaši stoke, poljskim radovima, pa sve do toga kako se sprema zimnica koju, uz minimalnu novčanu nadoknadu, mogu da odnesu kući.
Mada imućniji sloj stanovništva u Srbiji i dalje godišnji odmor provodi na moru ili na planinama, uočljivo je da seoski turizam polako postaje važan porodicama u kojima deca nikada uživo nisu videla domaće životinje. Zbog toga se ne bi trebalo previše iznenaditi ukoliko u narednom periodu seoski turizam, uz izuzetan komfor i kvalitetan sadržaj odmora koji nudi sve veći broj domaćinstava na selu, postane čak i pomodna pojava.
Razvoj seoskog turizma u Srbiji trebalo bi ujedno da doprinese očuvanju seoske sredine i kulturne baštine, ali i da ekonomski motiviše lokalno stanovništvo da ostane na selu. Ovakav vid turizma mogao bi i da značajno doprinese zaštiti prirode, ali i da omogući sredstva za opstanak i razvoj sela.
Razvoj turizma u selima Srbije, kao organizovana aktivnost, započeo je pre nešto više od četvrt veka. Ipak, tek 2006. Turistička organizacija je prvi put predstavila srpski seoski turizam u inostranstvu, i to na Berlinskom sajmu.
Sami začeci razvoja turizma na selu vezani su za spontani pokret turista koji su želeli da, makar na kratko, pobegnu iz gradske, ekološki narušene sredine, te da određeno vreme provedu u prirodi. U početku su se ovim vidom turizma bavila samo pojedina domaćinstva. Bitna prednost razvoja seoskog turizma danas se ogleda u ostvarenju prihoda seoskih domaćinstava uz minimalno investiranje. Domaćinstva koja se pored poljoprivrede, kao osnovne delatnosti, bave turizmom, svoje proizvode prodaju po najpovoljnijim cenama jer turisti sami dolaze po robu. Po seoskim domaćinstvima domaćini pred goste uglavnom iznose svoj sir, pršutu, salatu iz bašte, sve domaće proizvode koji su čisti, neprskani i zdravi, a cene smeštaja su pri tom izuzetno pristupačne. Uglavnom svi nude pun pansion: doručak, ručak i večeru, u proseku po ceni od 10 do 15 evra.
Zbog svega toga unapređenje i promocija seoskog turizma biće jedan od prioriteta u strategiji razvoja turizma Srbije do 2015. godine. Turistički radnici se slažu da seoski turizam predstavlja najveću poslovnu šansu Srbije, dodajući da je to jedan od značajnih turističkih proizvoda Srbije.
Domaća kuhinja pre svega
Netaknuta priroda nije jedini uslov za privlačenje turista na selo. Da bi kvalitetno ispunili boravak na selu, gosti očekuju i dodatne sadržaje, ali su turističke organizacije ustanovile da pojedina domaćinstva u Srbiji ne ispunjavaju ni osnovne standarde koji bi im garantovali ponovni dolazak gostiju ili privlačenje novih. Kao loši primeri u radu navedeni su, na primer, posluživanje gaziranih sokova umesto prirodnih, i to razblaženih bunarskom ili izvorskom vodom, zatim neadekvatno pokućstvo koje je odavno van svih standarda - mušeme umesto stolnjaka, prastari „francuski ležajevi" sa ugrađenim radio-aparatom, potom spremanje internacionalne kuhinje umesto tradicionalnih domaćih specijaliteta, neorganizovana ponuda,
blizina poljoprivrednih i stočnih objekata...
Zarada u Evropi 65 milijardi evra
U Evropi postoji 200.000 poznatih registrovanih pružalaca turističkih usluga na selu, koji raspolažu sa oko dva miliona ležajeva. Ova turistička grana, na direktan i indirektan način, zapošljava oko pola miliona ljudi, a u našem regionu najrazvijeniji seoski turizam je u Sloveniji. Na godišnjem novou, turistička potrošnja na selu u Evropi iznosi skoro neverovatnih 65 milijardi evra. Krajem osamdesetih godina prošlog veka turizmom se u Srbiji bavilo oko 800 domaćinstva u 50 sela, a raspolagali su sa blizu 3.000 ležajeva. Posle stagnacije u vreme devedesetih godina, kada je ovaj broj drastično smanjen, procenjuje se da se danas turizmom na selu kao osnovnom delatnoću bavi 250 domaćinstava koja raspolažu sa približno 2.000 ležajeva.
