Izvor: Politika, 19.Dec.2014, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sektori i cipele
Povodom teksta „Tesne cipele neoliberalizma”, od 10. decembra
U tekstu „Tesne cipele neoliberalizma” Vladimir Milutinović je napisao da sam ja tekstom „Sektori i štednja” skrenuo pažnju na potrebu njegovih dodatnih razjašnjenja, iako sam samo osporio njegovo mišljenje o ugroženosti javnog sektora od privatnog. Razjašnjenje je izostalo ali je Milutinović zaključio da su moje navodne generalizacije deo pogleda na ekonomiju i društvo koje on naziva neoliberalizmom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je po njemu u tesnim teorijskim cipelama, a da je nama potrebna „mnogo fleksibilnija i mekša obuća”, kako „bi nam i hod mogao biti mnogo brži”.
No da ostavimo cipele i neoliberalizam, vratimo se ipak razlikama između nas dvojice. Milutinović očito uviđa da je dosad neodrživo razgraničavao i definisao javni i privatni sektor, pa mu sad u privatni sektor spadaju vlasnici kapitala i njihova preduzeća, u širem smislu i zaposleni u njima, a u javni sektor zaposleni u javnim institucijama i preduzećima u većinskom državnom vlasništvu, priznajući da je u prethodnom tekstu u javni sektor svrstao sve ljude koji u svom radu uzimaju u obzir opšte dobro, pa u ma kom sektoru da rade.
O većim zaradama u javnom sektoru nego u privatnom on i dalje kaže da one „nisu u vezi” i da tako i treba da ostane, sporeći i približavanje plata sekretarica, vozača, računovođa, čistačica i drugih istih poslova u privatnom i javnom sektoru. Teza „da je neobično što su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom”, po njemu, podrazumeva da privatni sektor „finansira”ili „izdržava” javni sektor, što on spori sa drugom samo njegovom neobičnosti: da privatni sektor nije prvi sebi ostavio više, a onda tek odvojio za ove koje „izdržava”. Tako po njemu privatni proizvođači sami određuju koliko će dati u budžet, a koliko ostaviti sebi, a tržište i ne pominje.
To što svi građani najviše doprinose izdržavanju javnog sektora plaćanjem poreza na dodatu vrednost, njemu je dokaz da privatni sektor doprinosi budžetima „samo deo, i to manji”. A onda ipak skače sebi u usta priznajući da bi ukidanjem svih poreza i doprinosa i plaćanjem samo poreza na dodatu vrednost privatni sektor bio oslobođen davanja drugima, ali bi „bili dosta ’kratki’ sa budžetom”. Milutinović očito ne razume stvaranje i raspodelu vrednosti. Umesto razjašnjenja, urednik sajta o filozofiji, širi priču i na sektorsko razvrstavanje „Telekoma”, EPS-a i „Srbijagasa” i na raspravu o javnoj i privatnoj svojini. A polemika ima smisla samo ako se usmeri na utvrđivanje istine.
*Konsultant za strana ulaganja, viši naučni saradnik
Milan R. Kovačević
objavljeno: 19.12.2014
