Izvor: Blic, 04.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seksualnost u doba prosvećenosti
Seksualnost u doba prosvećenosti
Doba razuma i prosvećenosti povezuje se sa 17. i 18. vekom u Evropi i potvrđuje pozitivne promene u mišljenju širokog kruga ljudi. Ta i takva promena mišljenja proistekla je iz značajnih naučnih otkrića u 17. veku, za koja su zaslužni ljudi poput Dekarta, Galileja, Keplera, Njutna i drugih. Uticaj njihovih otkrića ogledao se i u redefiniciji mnogih postojećih ideala u ljudskim poslovima i ponašanju uključujući seksualnost i seksualno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ponašanje. Naučna otkrića su pružila odgovore na mnoge tajne prirode odvraćajući mnoge evropske intelektualce od zavisnosti od svetih spisa, što je očigledno imalo za posledicu smanjenje misterije seksa i straha od natprirodne odmazde za seksualna sagrešenja. U tom periodu engleska kraljica Elizabeta I, kćerka Henrija VIII, bila je na tronu već 42 godine. Kao nacija, Engleska je bila, prema većini merila, mesto gde je seksualnost bila neinhibirana i smatrala se prijatnim delom života. Preovlađujući običaj bila je velika otvorenost, elizabetanska publika nije samo tolerisala seksualnost već je i očekivala. Englezi su mogli da se smeju seksu. Tako Šekspir u svojim dramama direktno govori o muževima rogonjama, na ljubavnike koji su ih napravili rogonjama, penisu, bludu, žestokoj vatri podignutog falusa, neplodnim ženama, čistim devicama, razbludnim muškarcima, seksualnom odnosu, kurvama, kurvarima i drugim seksualnim temama.
