Izvor: B92, 27.Okt.2021, 17:39

Seks i klimatske promene: Da li postoji ekološki prihvatljiv seksualni odnos

Fond za stanovništvo Ujedinjenih nacija procenjuje da se svake godine proizvede oko deset milijardi muških kondoma od lateksa, a većina se odlaže na deponije

Kada razmišljamo o različitim načinima na koje možemo da smanjimo sopstvene ugljenične otiske, naš seksualni život obično nije na vrhu liste.

Ipak, pretraga na internetu za održivim proizvodima kao što su veganski kondomi i kontracepcija bez otpada su u stalnom porastu poslednjih godina.

"Za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neke, biti ekološki prihvatljiv seksualno znači birati lubrikante, igračke, čaršave i kondome koji imaju manji uticaj na planetu", objašnjava doktorka Adenike Akinsemolu, naučnica za ekološku održivost iz Nigerije.

"Za druge, to podrazumeva smanjenje štete u stvaranju pornografije za radnike i životnu sredinu. Oba primera su važna i značajna."

.

To je zato što je većina kondoma napravljena od sintetičkog lateksa i koristi aditive i hemikalije, što znači da se ne mogu reciklirati.

Postoje manje očigledni delovi našeg seksualnog života u kojima se mogu napraviti promene kako bi se smanjio otpad.

Kupovina etički napravljenog donjeg veša i odeće, izbegavanje seksa pod tušem, korišćenje manje tople vode, držanje isključenih svetala i odabir krpa za višekratnu upotrebu su načini da smanjimo naš uticaj na planetu.

Kao i većina stvari koje kupujemo, ambalaža često dovodi do otpada.

Loren Singer, preduzetnica i influenserka nulte stope otpada iz Njujorka, kaže da je ovo mesto gde većina kompanija može da napravi razliku.

Kondomi, lubrikanti i dnevne kontracepcijske pilule su sve proizvodi iza kojih ostaje ambalaža koja završava na odlagalištima otpada.

IUD (intrauterini ulošci) i implantati su dugoročne kontracepcijske opcije, koje imaju manje otpada, ali nose rizike.

Loren živi skoro potpuno bez otpada i od 2012. sakuplja sve što nije mogla da reciklira u teglu.

Nećete pronaći kondome u Loreninoj tegli, a pošto su oni jedina efikasna kontracepcija protiv polno prenosivih bolesti, ona traži od svih seksualnih partnera da se testiraju pre seksualnog odnosa sa njom.

"Sada imam monogamnog partnera, ali ako se ne osećate prijatno da tražite od partnera da se testira pre nego što odete u krevet sa njim, onda verovatno uopšte ne bi trebalo da spavate sa njim", kaže Loren.

Međutim, ona kaže da nema ništa neodrživije od neželjene trudnoće ili polno prenosive bolesti.

"Moramo da razmotrimo koji otpad vredi proizvoditi, a koji ne", kaže ona.

"Ljudi ne bi trebalo da ne koriste kondome ili ne uzimaju kontracepciju zbog aspekta otpada - važnije je zaštititi vas i vašeg partnera."

Doktorka Akinsemolu se slaže.

"Siguran seks, bilo da se koriste ekološki prihvatljivi proizvodi ili ne, dugoročno je najodrživiji za ljude i planetu", kaže ona.

To nas dovodi do još jedne tačke u kojoj se seks i životna sredina sudaraju - rađanje dece.

Prema studiji iz 2017. godine, život bez automobila štedi oko 2,3 tone ugljen-dioksida godišnje, dok pridržavanje biljne ishrane štedi 0,8 tona.

Poređenja radi - ako živite u razvijenom svetu - nemanje deteta uštedi oko 58,6 tona godišnje.

Ugljenični otisak u manje razvijenim zemljama je mnogo manji, pri čemu se procnjeuje da dete u Malaviju ne ostavlja više od 0,1 tone.

Ali nerađanje deteta u razvijenom svetu štedi 58,6 tona godišnje.

Ugljenični otisak u slabije razvijenim zemljama je znatno manji, a procenjuje se da jedno dete u Malaviju donosi više od 0,1 tone emisije-ugljen dioksida.

U izveštaju Međuvladinog panela UN za klimatske promene (IPCC) navodi se da je "upaljen crveni alarm za čovečanstvo zbog porasta temperatura, ekstremnih vremenskih pojava i porasta nivoa mora.

IPCC je takođe objavio predviđanja o tome kako bi planeta mogla da izgleda za buduće generacije, zbog čega nekim ljudima mogućnost da imaju decu deluje sumorno.

Neke uticajne ličnosti su raspravljale o dilemama u pogledu rađanja dece.

Princ Hari je za Vog 2019. godine rekao da će on i vojvotkinja od Saseksa imati "maksimalno" dvoje dece, navodeći životnu sredinu kao ključni faktor u ovoj odluci.

Slično tome, američka kongresmenka Aleksandrija Okazio-Kortez rekla je na Svetskom samitu gradonačelnika C40 2019, da je ona "žena čiji snovi o majčinstvu sada imaju gorko-slatki ukus zbog onoga što znam o budućnosti naše dece".

Stopa nataliteta je u padu u mnogim zemljama širom sveta.

Višedecenijski trend se svakako ne može pripisati samo klimatskim promenama.

Ali ovogodišnja globalna anketa britanskih naučnika pokazala je da se tri četvrtine od deset hiljada anketiranih mladih ljudi slažu da je "budućnost zastrašujuća".

Oko 41 odsto ispitanika se "kolebalo da ima decu" navodeći klimatske promene kao razlog.

Hoće li se ikada predomisliti?

"Bezbednija planeta i održiv način života su preduslovi za rađanje dece, tako da, osim ako se ne donesu čvrste odluke i velike promene za smanjenje emisije ugljenika i zaustavljanje globalnog zagrevanja, mislim da neću imati decu."

Profesorka Kimberli Nikolas, vanredna profesorka na Univerzitetu Lund u Švedskoj, koautorka je studije koja kaže da deca u razvijenom svetu imaju ogroman negativan uticaj na emisije ugljen-dioksida.

Ona, međutim, ne tvrdi da ljudi ne bi trebalo da imaju decu.

"Nije moja uloga da podržavam ili dovodim u pitanje lične izbore ljudi", kaže ona.

"Ljudsko je pravo da slobodno odlučuju da li žele da imaju dete.

"Ono za šta se ja borim je svet u kome deca koja su već živa imaju sigurnu planetu i društvo."

Umesto toga, ona predlaže ljudima da provode više vremena preispitujući svoje navike na putovanju "umesto da se muče oko omota i eliminišu svaki poslednji komadić otpada od kontracepcije".

"Trebalo bi da fokusiramo naše napore na to gde to čini razliku", kaže ona.

Kao neko ko je proveo trećinu svog života živeći bez otpada, Loren je neodlučna po pitanju dece.

"Razmišljala sam o usvajanju, što mislim da bi bilo sjajno, ali onda sam fizički proces rađanja deteta - nisam sigurna", kaže ona.

Kao i druge odluke o održivosti, ona se pita da li bi rođenje deteta moglo biti "neto pozitivno".

"Hoće li biti koristi za planetu uopšte?

"Mogu li da dam vrednost ovom detetu koje će živeti duže od mene i nastaviti da pokušava da stvori bolji svet?".

Pogledajte video o tome zašto se broj spermatozoida prepolovio u poslednjih 40 godina

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...