Izvor: RTS, 02.Nov.2009, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sejaću, pa koliko rodi
U Udruženju žita Srbije strahuju da će ove jeseni zemljoradnici zbog besparice utrošiti četiri puta manje mineralnog đubriva po hektaru, nego ranije. To će umanjiti rod hlebnog zrna.
Do kraja oktobra, ratari su posejali tek 20 odsto od planiranih 600 hiljada hektara. Iako su ubrali letinu, seljaci su ostali bez očekivane zarade iz prostog razloga što su njihovi proizvodi takoreći obezvređeni.
Dragan Đurić, iz sremskog sela Bečmena, posejaće četiri hektara >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pšenicom, ali nema para za veća ulaganja.
"Skinuo sam pšenicu s tavana, mešam je sa semenskom. Đubre nisam bacio", kaže Đurić.
U odnosu na pre 20-tak godina ratari su prepolovili upotrebu mineralnih đubriva u proizvodnju pšenicom. Sada godišnje utroše oko 800 hiljada tona. To direktno utiče na prinos hlebnog zrna po hektaru, koji u poslednje vreme ne prelazi četiri tone.
"Ne verujem da ćemo baciti ove jeseni đubrivo jer se odnos đubriva i pšenice strašno pogoršao. Ne isplati mi se da bacim đubrivo, sejaću bez đubreta, pa koliko rodi da rodi", rekao je Ljubiša Gajić iz sela Bečmen.
Stručnjaci upozoravaju da je uticaj mineralnih đubriva na prinos pšenice veliki, i do 50 procenata. Uz sve ekonomske nedaće koje ih prate, ratari su ipak prinuđeni da seju pšenicu.
"Ratari neće moći da ispoštuju punu agrotehniku, a s druge strane prinuđeni su da poseju pšenicu zbog plodoreda, a to su i prvi novci u narednoj godini", objasnio je direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede, seljacima je za setvu pšenice potrebno 40 hiljada dinara po hektaru.
Svega 15 odsto od oko 700 hiljada registrovanih gazdinstava dobilo je od države pomoć od 12 hiljada dinara po hektaru, a to ne može ni približno da pokrije troškove jesenje setve.
