Izvor: Blic, 14.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedmoro štediša pravdu traži od suda u Strazburu
Sedmoro štediša pravdu traži od suda u Strazburu
Zatvorenik u jednom srpskom zatvoru tužio je državu Srbiju Međunarodnom sudu u Strazburu zato što mu nije omogućeno da dobije besplatnu zubnu protezu. I to je samo jedan od slučajeva da su se ovdašnji ljudi po pravdu 'uputili u Strazbur', a zastupnik Vlade Srbije pred Evropskim sudom Slavoljub Carić kaže da se naši građani tom sudu obraćaju sve češće.
- Nakon dve godine izdržavanja kazne ovaj zatvorenik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tvrdi da su u tom periodu nastale tegobe zbog kojih mu je zatrebala proteza, a da mu je ona nepravedno uskraćena. On smatra da je upravo država obavezna da mu obezbedi besplatnu protezu, jer bez nje, kako navodi u tužbi, 'trpi patnju' . Tvrdi da bez proteze ne može da jede meso ili jabuku, a to opet ugrožava njegovo zdravlje budući da ne unosi dovoljno vitamina u organizam. Prihvatanjem tužbe sud u Strazburu je delimično priznao i da tužilac može dobiti status žrtve - kaže Carić.
Osim zubne proteze, ovaj zatvorenik traži i naknadu nematerijalne štete za pretrpljenu patnju, kao i naplatu dosadašnjih sudskih troškova.
Od septembra prošle godine Evropski sud u Strazburu prihvatio je 19 tužbi građana Srbije i tri državljana Crne Gore.
Najbrojnije su tužbe starih deviznih štediša i štediša 'Dafiment' banke. Njih sedmoro je presavilo tabak verujući da će njihovi interesi konačno biti zaštićeni u strazburškoj kući pravde.
- Oni traže da im država nadoknadi štedne uloge i to sa sve kamatom. Ukupan iznos ovih dugovanja je nekoliko stotina hiljada evra - kaže naš zastupnik pred Sudom u Strazburu.
Jedna majka obratila se Evropskom sudu zbog utvrđivanja očinstva, koje pred domaćim sudovima traje, po njenom mišljenju, nerazumno dugo. Iako su sudovi u Srbiji odredili da kod osobe koju je ona naznačila kao oca deteta treba uraditi DNK analizu, pravosudni sistem ne pruža mogućnost da ta osoba bude i privedena na analizu. Po Carićevim rečima, može se dogoditi da zbog toga Evropski sud ovaj slučaj posmatra kao neefikasnost srpskog pravosuđa.
Inače, kao spor koji bi državu mogao najviše da košta, Carić navodi tužbu jednog našeg državljana koji traži nadoknadu štete zato što nije mogao da otvori kockarnicu, iako je za to dobio dozvolu. On je zatražio višemilionsku odštetu na ime propuštene dobiti. Šansa da sud dosudi takvu odštetu ipak realno ne postoji, smatra Carić. Tačnije, čak i da slučaj bude povoljno rešen po njega, spor će biti vraćen domaćim sudovima na ponovno razmatranje.
Odgovor na pitanje zašto naši građani pravdu traže po svetu leži možda i u činjenici da, bar po Carićevim rečima, dosadašnje iskustvo u radu Evropskog suda u Strazburu pokazuje da je većina sporova rešena u korist tužioca. Naknadu troškova sudskog spora tada isplaćuje tužena strana, a u slučaju da izgubi spor, građanin nema obavezu da državi nadoknadi troškove suđenja.
N. Erac
|
