Izvor: Večernje novosti, 05.Okt.2014, 20:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sedimo i ležimo 13 sati dnevno

ŽENE u Srbiji, u proseku, dnevno provode 314 minuta sedeći, a muškarci 296 minuta: na poslu, kod kuće, pri odlasku i dolasku sa posla, u kafiću, restoranu... Ako se tome doda i oko osam sati spavanja, dnevno smo nešto preko 13 sati u stanju mirovanja.To su samo neki od rezultata istraživanja o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti odraslog stanovništva, koje su sproveli Republički zavod za statistiku, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Medicinski fakultet >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Beogradu i Udruženje građana „Delpas“, na uzorku od 1.207 ispitanika.Svetska zdravstvena organizacija trenutno fizičku neaktivnost rangira na četvrtom mestu svih uzročnika smrtnosti, posle visokog krvnog pritiska, pušenja i visokog holesterola. Mada, mnogi naučnici smatraju da je „sedeći način života“ zdravstveni neprijatelj broj dva, odmah iza pušenja.Na osnovu naučnih studija procenjuje se da je šest odsto srčanih bolesti, sedam odsto dijabetesa tipa 2 i oko 10 odsto karcinoma debelog creva i dojke povezano sa manjkom aktivnosti!Kada se uporede poslednji podaci sa prethodnim istraživanjima, uočava se da su ranije ljudi mnogo više bili u pokretu zbog obavljanja redovnog posla i dnevnih obaveza, ali sa tehnološkim inovacijama i ovde se slika značajno promenila. Sada samo 14 odsto populacije u Srbiji radi težak fizički posao, i u tome prednjače muškarci. Oko 37 odsto populacije je na poslu ili tokom obavljanja dnevnih aktivnosti povremeno izloženo umerenom fizičkom naporu: brzim hodom odlaze do prodavnice, nose lakši teret ili se penju stepenicama bar do četvrtog sprata, obavljaju kućne poslove... U ovoj grupi žene su izložene umerenom fizičkom naporu oko 66 minuta, a muškarci 90 minuta nedeljno.MLADIMA “FEJSBUK“ PRVA ZABAVA Mladi vreme provode uz internet, a omiljene su im društvene mreže. Oko 89 odsto korisnika interneta u Srbiji upotrebljavalo je neku društvenu mrežu u poslednjih šest meseci, što je mnogo više od evropskog proseka, pokazuju istraživanja Grupe IAB Evropa. Prema prikupljenim podacima, 52 odsto Srba je „onlajn“, što je 3,2 miliona ljudi, a nedeljni prosek korišćenja interneta je 13 sati. Na dnevnom nivou najviše se posećuju društvene mreže, 58 odsto, a pre svih „Fejsbuk“. Elektronsku poštu upotrebljava 99 odsto internet korisnika. (D. B. M.)- Fizička aktivnost pospešuje razmenu hranljivih materija između krvi i ćelija, povećava potrošnju unete energije putem hrane i smanjuje nagomilavanje telesnih masti - objašnjava profesor Gordana Ristić, specijalista higijene i ishrane. - Ubrzava se i srčani rad, poboljšava dubina disanja, što dalje povoljno utiče na ćelijske funkcije mnogih tkiva. Kod osoba koje nisu fizički aktivne izostaju ove promene, pa ako pritom još i, hranom, unose više energije nego što im je potrebno, onda se ona pretvara u masti i deponuje u potkožnim tkivima ili oko pojedinih organa i remeti njihovo normalno funkcionisanje.Prekomerni unos energije i smanjena potrošnja pospešuju razvoj hipertenzije i drugih hroničnih degenerativnih promena na srcu, doprinose nastanku i komplikacijama šećerne bolesti, ali i kamenaca u žučnoj kesi, masnoj jetri, nizu ortopedskih problema...Istraživanja kažu da za pet radnih dana, hodajući ili vozeći bicikl do posla, muškarci prosečno potroše 382 kalorije, a žene 312. Na godišnjem nivou to sprečava dobitak od 2.250 grama masnog tkiva za muškarce, odnosno 1.830 za žene.- Kod osoba koje su fizički malo aktivne ili neaktivne najpre dolazi do slabljenja telesnih mišića, zatim do slabljenja plućne i srčane aktivnosti, što dovodi do pojave koja se opisuje kao „kratak dah“ i brzo zamaranje - kaže profesorka Ristić. - To često dodatno destimuliše pojedinca da poveća svoju fizičku aktivnost.Mnogo veća korist za zdravlje bi se ostvarila kada bismo postigli preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od minimum 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno u cilju unapređenja zdravlja. Kako bi se ovo dostiglo, uz uobičajene aktivnosti treba dodati i redovnu rekreaciju. Ni tu, međutim, ne stojimo sjajno, jer se rekreacijom jednom ili više puta nedeljno bavi samo 16,9 odsto ispitanika. Od toga, intenzivnom rekreacijom ili aktivnim sportom bavi se samo 6,3 odsto ispitanika sa prosečnom dužinom treninga od 105 minuta dnevno. Muškaraca u ovoj grupi duplo je više nego žena. Preostalih 10,6 odsto ispitanika je pribegavalo umerenim oblicima - vožnji bicikla od najmanje pola sata, plivanju, odbojci, a češće ih upražnjava lepši pol.- Mora se reći i da povećanje fizičke aktivnosti treba da ide postepeno, jer ako osobu koja je bila neaktivna izložimo velikom naporu, rizikujemo da ugrozimo njenu srčanu funkciju do mere koja se može završiti i pojavom anginoznog bola, pa čak i ozbiljnijim komplikacijama - upozorava profesorka Ristić. - Takođe, naglo povećanje fizičke aktivnosti kod osoba sa malo ili loše razvijenom muskulaturom vodi ka povredama. Osnovna poruka je da fizičku aktivnost treba povećavati postepeno, a da treba odabrati one vrste aktivnosti koje su najprimerenije uzrastu i zdravstvenom stanju pojedinca.Koliko tačno ljudi izlaže svoje zdravlje opasnosti zato što ne vežba dovoljno? U studiji objavljenoj u stručnom časopisu „Lanset“ procenjuje se da jedna od tri odrasle osobe i četiri od pet tinejdžera između 13 i 15 godina ne poštuju preporuke o obimu fizičkih aktivnosti. Oko 42 odsto ljudi širom sveta kaže da sede više od četiri sata dnevno. Skoro 70 odsto tinejdžera kaže da gledaju televiziju više od dva sata svakog dana!SIROMAŠNIJI MANjE VEŽBAJU U istočnim i južnim delovima EU stopa fizičke aktivnosti je niža nego u zapadnim i severnim. Najaktivniji su Skandinavci i Holanđani. Primećeno je da sa povećanjem siromaštva opada nivo fizičke aktivnosti, jer su ljudi više okrenuti traženju posla i zaradi nego očuvanju zdravlja.- Znamo da čim neko ustane sa stolice automatski poboljšava nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi, i to je činjenica. Svaki put kad ustanete situacija se poboljšava. Svaki put kad sednete ona se pogoršava - kaže dr Džejms Levin, profesor medicine na Klinici Mejo u Ročesteru.Prema podacima SZO, više od polovine evropske populacije ne uspeva da postigne osnovne preporuke za fizičku aktivnost. U EU samo 31 odsto odraslog stanovništva je umereno aktivno 30 minuta dnevno, odnosno dostiže preporuke SZO, ali se zato 39 odsto stanovništva, prema podacima istraživanja Eurobarometra iz 2009. godine, nije uopšte bavilo sportom i rekreacijom. Najnoviji podaci iz 2013. godine pokazuju da je ovaj procenat porastao na 41. Iz godine u godinu procenat fizički aktivnih opada. Srbija nije izuzetak. SVETSKI TV REKORDERI!Srbi su svetski rekorderi po vremenu koje provedu gledajući televiziju! Pretekli smo i doskora nedodirljive Amerikance.Prosečan stanovnik Srbije provede pet sati menjajući kanale svakog dana! Kako proizilazi iz izveštaja koji je objavio RTL, u Srbiji građani prosečno provedu ispred televizora 302 minuta dnevno, što je za četiri minuta više od građana Amerike. U okruženju, najbliži su nam Mađari, ali su oni u zaostatku za skoro pola sata. Austrijanci upola manje vremena od nas provode ispred malih ekrana. Krivulja u grafikonima vremena gledanja televizija raste što su gledaoci stariji.Inače, Srbija ima i najviše televizijskih kanala po stanovniku!Domaći kulturolozi, istraživači medija i psiholozi, naš fenomen tumače time da se usamljeni ljudi lako prepuštaju televizijskoj anesteziji. Ovaj „lek“ pogodan je za primenu u slučaju praznih džepova, s obzirom na to da je televizija veoma jeftin izvor zabave. (D. B. M.)PREPORUKAPreporuka Svetske zdravstvene organizacija kako se rekreirati da bi fizička aktivnost imala učinak na zdravlje je:1. Zdrave odrasle osobe uzrasta od 18 do 64 godine trebalo bi nedeljno da imaju minimum 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, ili 75 minuta aktivnosti sa visokim intenzitetom, ili ekvivalentnu kombinaciju ove dve2. Aerobna aktivnost treba da se sprovodi u trajanju od bar 10 minuta u kontinuitetu3. Da bi se postigao dodatni učinak na zdravlje, treba povećati umerenu fizičku aktivnost kod zdravih osoba na 300 minuta, a intenzivnu na 150 minuta4. Vežbe za mišićnu snagu treba da obuhvataju najveće grupe mišića i da se rade najmanje dva puta nedeljno.

Nastavak na Večernje novosti...