Izvor: Danas, 03.Feb.2016, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sede Srbi u tunelu
U tunelu, usred mraka, sija zvezda petooookraaaka! – pevao je ovdašnji radni narod dok je još bio radnička klasa, original. U vreme kada je verovao da nas na kraju tunela čeka komunizam. Onda se ta pesma vremenom menjala kao što se menjala i vera u komunizam. Pa se pevalo: “U tunelu, usred mraka, sija flaša od vinjaka. Od vinjaka s pet zvezdica to je značka propalica.”
Posle je Peconi kupio Rubinov vinjak, a radnici su prešli na jeftinu brlju. Na kraju je bilo ko u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << onoj pesmi Petra Pajića: “Srbi sede u kafani - što pijani, što poklani.”
Onda je pre neki dan kod Savinca probijen tunel. Probijanju je prisustvovao premijer Vučić glavom i bradom, a okupljeni su pevali: “U tunelu, usred mraka, sija srpska napredna petokraka.”
Oni dunđeri sa šlemovima što su ušli u tunel sa namerom da ga probiju s druge strane, ni sami nisu verovali u narodne pesme s tunelskom tematikom.
- Evo vidiš! - rekao je jedan od njih onom drugom u mrklom mraku: “Lažu da na kraju sija zvezda petokraka! Ništa ne vidim...”
- A nema ni flaše od vinjaka! Totalni mrak, ništa ne sija - puzao je za njim onaj drugi, pomalo razočaran u narodno epsko stvaralaštvo.
Potom su stigli do kraja, čeprkali po zemlji, kada se na drugom kraju tunela, paralelno sa svetlošću, ukazao dražesni lik premijera Vučića.
- Ljudi! Pa ona pesma u stvari treba da glasi: “U tunelu, usred mraka, sija premijer Vučić!” Ene ga! - bili su oduševljeni radnici ugledavši na kraju tunela trodimenzionalno ukazanje Aleksandra Vučića.
A još više su bili oduševljeni pripadnici Orkestra za svadbe, sahrane i otvaranja, tačnije, naprednjaci-dobrovoljci dovučeni sa svih strana sveta, čije je zaduženje da na puštanju u rad fabrika, mostova, železničkih stanica, semafora, klupa, pešačkih prelaza i drugih kapitalnih projekata, glume spontano okupljene široke narodne mase.
Režirana spontanost je glavna odlika naprednjačke ere. Od botova na internetu utreniranih da glume sponatnu podršku reformama i reformatoru, koja, doduše, robotizovanim vokabularom više liči na spontani pobačaj, do tih spontano okupljenih ljubitelja svega što otvara ovlašćeni otvarač svega i svačega. Pa nije isključeno da će se uskoro okupljati na svim mestima gde otvarač, recimo, otvori vrata.
Samo, garantovano, neće krenuti po kućama da otvara frižidere biračkog tela, jer u frižiderima biračkog tela ionako nema ničega atraktivnog.
Sto petnaest kilometara daleko od Savinca, negde kod Beograda, jedna druga ekipa spontano okupljenih ljudi koji se međusobno podnose jedino uoči izbora, u nedostatku adekvatnog tunela, razmišlja ovih dana o istorijskom probijanju adekvatnog cenzusa.
- U tunelu, usred mraka, sija cenzus – pevaju oni u trenucima kolektivne nirvane, kakva je iz dosadašnjeg iskustva uvek bila uvod u epohalnu kolektivnu svađu.
Tako da umesto svetla na kraju tunela, polovina Srbije tamo očekuje cenzus, a druga polovina Vučića.
Što reče pesnik, a videćete to uživo već krajem aprila: Srbi sede u tunelu - što pijani, što poklani.
