Izvor: RTS, 21.Nov.2012, 20:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedamnaest godina posle Dejtona
Bosna i Hercegovina je, sedamnaest godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, duboko podeljena zemlja. Ipak, godišnjicu mirovnog sporazuma dočekuje sa novom parlamentarnom većinom, koja će pokušati da završi posao koji nije uspela u protekle dve godine.
Na današnji dan, 1995. godine, parafiran je Dejtonski sporazum koji je doneo mir Bosni i Hercegovini, i stvorio pravni, politički i ustavni osnov za funkcionisanje zemlje. Sedamnaest godina posle, BiH je duboko podeljena: >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Banjaluka smatra da je taj sporazum jedini mogući osnov opstanka BiH, dok Sarajevo traži njegovu izmenu. Za razliku od Federacije, u RS je neradni dan.
Danas, niko od potpisnika sporazuma nije živ. Orginalni dokument BiH je izgubila, pa je Francuzima plaćeno da pošalju overenu kopiju.
Izvorni tumač sporazuma je Visoki predstavnik međunarodne zajednice. Kako su se smenjivali, donosili su naredbe za koje bi mnogi rekli da su više bile zasnovane na Bonskim ovlašćenjima nego na Dejtonskom sporazumu.
U Republici Srpskoj smatraju da samo decentralizovana Bosne i Hercegovine može da opstane.
"Ja sam više nego uveren da, ako ne dođe do dalje decentralizacije i vraćanja nametnutih nadležnosti i ukidanja bespotrebnih institucija da će se ona, praktično, sama iznutra raspasti", ističe dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci Vitomir Popović.
Godišnjicu mirovnog sporazuma BiH dočekuje sa novom parlamentarnom većinom koja će pokušati da završi posao koji nije uspela u protekle dve godine.
Lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik najavljuje da će u dogovoru sa koalicionim partanerima predložiti da već u roku od nekoliko dana, na prvoj sledećoj sednici, Saveta ministara razmatra set od 10 do 15 novih zakona.
Sa druge strane, predsednik HDZ BiH Dragan Čović kaže i da je stav hrvatske strane da ubuduće predstavnici jednog naroda ne mogu drugom narodu birati članove Predsedništva BiH. Podseća na postojeće rešenje prema kojem predstavnici jednog naroda ne mogu drugom narodu birati članove Doma naroda Bosne i Hercegovine.
Umesto Stranke demokratske akcije Sulejmana Tihića u novu većinu ušao je Savez za bolju budućnost Fahrudina Radončića.
Radončiću se nudi mesto ministra bezbednosti, a pre osnivanja stranke, kao vlasnik kompanije Dnevni avaz, slovio je za jednog od najuticajnijih ljudi u BiH. Pred novu šestorku izašao je sa zanimljivom idejom.
"Za deset godina treba da se kandidujemo kao Bosna i Hercegovina za održavanje Zimskih olimpijskih igara", predlaže Radončić.
Kada se podvuče crta, 17 godina posle Dejtona, BiH ima novu većinu, opoziciju iz koje Sulejman Tihić najavljuje da će blokirati dogovore nove šestorke, ekonomsku krizu, pola miliona nezaposlenih i dva međunarodna predstavnika, jednog visokog, drugog specijalnog.
