Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Avg.2012, 02:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedamnaest godina od Oluje
BEOGRAD -
Danas se navršava 17 godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja", koja je dovela do egzodusa više od 250.000 Srba iz Hrvatske.
U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.
Patrijarh: Postradali >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << samo zato što su bili pravoslavni Srbi
Parastos nastradalima u "Oluji" održan je danas u crkvi Svetog Marka sa kojeg je patrijarh srpski Irinej poručio da opravdanja za takvo bezakonje i zločine koji su se desili sigurno nema.
Parastosu, koji je patrijarh služio uz sasluženje sveštenstva SPC, prisustvovali su prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, načelnik generalštaba VS Ljubiša Diković, pripadnici VS i brojni građani, među kojima je bio i ruski ambasador Aleksandar Konuzin.
Patrijarh je okupljenima rekao da se obraća svima koji su postradali u jednom "bezumnom vremenu" i dodao da su postradala naša braća, sestre i deca, samo zato što su bili Srbi i što su prihvatali pravoslavnu veru.
Oni su, kako je istakao, bili ne samo prognani, već i strašno postradali na tom putu i bekstvu i traženju spasa u Srbiji.
On je rekao da sećamo mnogih koji su izgubili "svoje živote i svoje kosti rasuli u krajevima Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije", koji su ostavili svoje domove u kojima su vekovima živeli i ostavili ih onima koji su im bili neprijatelji".
"A neprijatelji su im bili, draga braćo i sestre, hrišćani koji pripadaju jednoj crkvi, zapadnoj crkvi, protiv hrišćana, koji su pripadali apostolskoj Istočnoj pravoslavnoj crkvi", rekao je on.
"Pravde za naš narod u svetu nema"
Prema njegovim rečima, teško je naći reči i opravdanja za te strašne zločine koji su se desili pre 17 godina u "zapadnim našim krajevima ili se kasnije desili u našim južnim krajevima gde su Srbi kao nikada u svojoj istoriji postradali".
On je ocenio da je 20. vek za Srbe predstavljao vek najstrašnijeg stradanja u njihovoj "dugovečnoj istoriji".
"Zašto se to desilo i zašto je tako bilo i ima li opravdanja za takvo bezakonje i zločine koji su se desili - sigurno da nema", rekao je patrijarh.
On je naveo i da je posle toliko vremena i toliko "nekakvoga prava demokratskog u svetu u kome živimo", 250.000, a po nekima i 350.000 onih kojih je rasuto daleko po svetu.
"I to se sve dešava danas, u 21. veku, pred demokratskim svetom Evrope i Amerike i desetine hiljada čeka da se vrati odakle je prognano, ali pravde za naš narod u svetu nema", rekao je patrijarh.
On je napomenuo da se svi nadamo da će kad-tad progovoriti pravda, ako ne ljudska onda će sigurno "progovoriti pravda Božija".
Irinej očekuje, kako je istakao, "da moćnici ovog sveta učine da se pravda sprovede, da se ljudi vrate svojim domovima, njivama, stanovima i da pravda bude ista prema nama kao i prema drugim narodima".
Porodice nastradalih u akciji "Oluja" položile su venac, upalili sveće na spomen obeležje nedaleko od crkve Svetog Marka.
Budimir: Parastos i proslava ne doprinose pomirenju
Predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir izjavio je da se 17 godina posle "Oluje" položaj srpskog naroda u Hrvatskoj nije mnogo promenio.
"Prošlo je 17 godina, ali moram reći da se položaj srpskog naroda za to vreme nije mnogo promenio. Svake godine ponavljamo isto, nisu ispoštovani međunarodni dogovori, tako da se Srbi i danas nalaze u mnogo teškom položaju", rekao je Budimir.
On je novinarima, ispred crkve Svetog Marka, kazao da su se nadali da će se posle promene vlasti u Hrvatskoj situacija promeniti i da više Hrvati tu vojnu akciju neće slaviti, ali da se nažalost, to i dalje dešava.
"Dok god se sa jedne strane 'Oluja' obeležava parastosima, a sa druge proslavom, mislim da to ne doprinosi pomirenju", zaključio je Budimir.
Ružić: EU da zauzme stav o Oluji
Poslanik SPS Branko Ružić izjavio je danas da je krajnje vreme da EU zauzme stav o akciji "Oluja" i da preispita činjenicu da država koje treba da postane njena članica najsramniji dan u svojoj istoriji slavi kao državni praznik.
"Proslava zločina nije sigurno vrednost za koju se zalažu članice EU", rekao je Ružić je odgovarajući na pitanje novinara u Parlamentu i dodao da to što Hrvatska slavi "Oluju" kao državni praznik potvrđuje politiku duplih standarda.
"To se mora preispitati, jer se time na najbrutalniji način praktično devalviraju sve žrtve koje su pale kada je taj zločinački poduhvat pre 17 godina učinjen", kazao je Ružić.
On je dodao da EU nije pokazivala "taj nivo zainteresovanosti za proslavljanje jednog ovakvog sramnog dana" i da je krajnje vreme da zauzme stav.
"U godini kada se očekuje da Hrvatska formalno postane članica, EU i Brisel treba da iznesu zvanični stav i praktično upodobe svaku buduću državnu članicu sa onim vrednostima koje i čitava EU baštini", rekao je Ružić.
Marković: Zabraniti Hrvatskoj ulazak u EU zbog proslave Oluje
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma je izjavio da ta stranka smatra da Evropska unija treba da zabrani Hrvatskoj da slavi akciju "Oluja", jer se radi o nezapamćenom genocidu posle Drugog svetskog rata i da zbog toga takođe treba da im zabrani ulazak u EU.
On je rekao da u EU postoje dvostruki aršini kada je u pitanju priključenje Uniji i da jedna pravila važe za Srbiju, a druga za Hrvatsku.
Marković je istovremeno podržao inicijativu izbegličkih udruženja da se u Srbiji podigne spomenik "Oluja" i da svaki evropski državnik treba da kada dođe u Beograd obiđe taj spomenik i da predstavnici Srbije kažu da je Srbije doživela i genocid i etničko čišćenje.
"Gledao sam izveštaj hrvatskih državnika koji slave i ne stide se za nešto što je najveći zločin svih vremena", kazao je Marković.
Udruženje: "Oluja" još traje
Za izbegle i prognane Srbe iz Hrvatske, "Oluja" još traje, jer ogromna većina nije mogla da se vrati na ognjišta, a osnovna imovinska i ljudska prava su im uskraćena u zemlji porekla, saopštilo je Udruženje izbeglica i prognanika u Srbiji.
U saopštenju se podseća da je tokom građanskog rata 1991/95 oko 400.000 Srba iz Hrvatske "isterano zbog nacionalističkih pobuda i ratnohuškačke politike tadašnje vlasti" .
"Retki povratnici teško žive, jer uglavnom nemaju redovnih prihoda, ni posla, još postoje brojne ruševine, kuće koje se ne obnavljaju..." navedeno je u saopštenju udruženja.
Prognani i izbegli iz Hrvatske, podsećaju da su im vlasti u Zagrebu uskratili imovinska prava i da njih 46.000 potražuje stanarska prava koja su priznata ostalim građanima.
"U zemlji prihvata, majci Srbiji, mnogi stradali, pristigli u dugim kolonama na traktorima i automobilima, danas se bore za egzistenciju i jedva preživljavaju", navedeno je u saopštenju.
Oni su apelovali na državne organe Srbije da adekvatno i racionalno utroše 335,2 miliona evra koliko je iz donatorskog fonda namenjeno za trajno stambeno zbrinjavanje izbeglica.
Istu poruku su uputili i vlastima u Zagrebu uz podsećanje da je Hrvatskoj za stambeno zbrinjavanje izbeglica pripalo 119,7 miliona evra.
Članovi Udruženja izbeglih i prognanih Srba pozvali su sve zainteresovane da se do 27. avgusta prijave na konkurs za rešavanje stambenog problema koji je raspisao srpski Komesarijata za izbeglice.
Koštunica: Oluja predstavlja zločin etničkog čišćenja
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas da vojna operacija "Oluja" predstavlja strašan zločin etničkog čišćenja koji je Hrvatska počinila nad srpskim narodom.
"Srbi Krajišnici su smišljeno ubijani i proganjani, sa ciljem da kao narod budu potpuno iskorenjeni iz Hrvatske. Umesto da prizna ovaj zločin, pokloni se pred nevinim žrtvama, Hrvatska slavi kao pobedu surovo ubijanje nedužnih i sramno proganjanje nemoćnih ljudi", istakao je Koštunica, navodi se u saopštenju DSS.
On je dodao da je "Oluja" zločin, koji nikada ne može biti pobeda, "nego najgori poraz i poniženje svake ljudskosti".
"Istina je da su sve države u Evropi okrenule glavu od ovog zločina samo zbog toga jer su žrtve bili Srbi. I koliko god Hrvatska slavila zločin, i koliko god Evropa ignorisala srpske žrtve, najveća dužnost srpskog naroda je da se seća i pomene svaku nevino postradalu žrtvu", kazao je Koštunica.
On je dodao da je izvesno da kao narod i država "možemo graditi mirnu i sigurnu budućnost samo ako sačuvamo pamćenje na sve nedužno postradale Srbe".
Jedno od najsurovijih etničkih čišćenja
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.
U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.
Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.
Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo.
Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.
Nema preciznih podataka o žrtvama, a, po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.
Veritas: Poginule i nestale 522 žene i 12 dece
Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.
Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. zagrebačkom Jutarnjem listu da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine.
Optužnicu protiv Bobetka Haški tribunal otpečatio je 2002, ali ga hrvatske vlasti nisu izručile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003. sve vreme bio u zagrebačkoj bolnici.
Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je u decembru 2002. da su SAD imale određena saznanja da su pripreme za akciju "Oluja" u toku, ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvođenje te operacije". To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.
Galbrajt: Hrvatske vlasti umešane u zločine
U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine.
"Niko ne može poreći da su se zločini nakon 'Oluje' dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba", rekao je Galbrajt.
U izjavi za tu televiziju u aprilu prošle godine Galbrajt je pored ostalog rekao da je on 1. avgusta 2005. preneo poruku svoje vlade tadašnjem predsedniku Tuđmanu da se ne protivi vojnoj operaciji Hrvatske.
"No jasno sam pritom upozorio Tuđmana da se moraju zaštititi srpski civili, ali se on na ta upozorenja oglušio", rekao je Galbrajt u izjavi toj televiziji i istakao da SAD nisu odobrile operaciju čiji je cilj bio proterivanje srpskog stanovništva".
Za vreme Tuđmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanični stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje.
Procesuirano samo deset bivših pripadnika vojske i policije
U međuvremenu su hrvatske vlasti prihvatile saradnju s Tribunalom u Hagu i tom sudu su dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".
Tužilaštvo haškog Tribunala odustalo je od podizanja optužnica protiv generala Petra Stipetića koji je komandovao vojnim akcijama u sklopu operacije "Oluja" i Mirka Norca koji su saslušani u statusu osumnjičenih.
Norac je u Hrvatskoj ranije osuđen na 12 godina zatvora zbog likvidacije najmanje 50 srpskih civila na području Gospića i Karlobaga 1991, a u maju 2009. osuđen je na sedam godina zatvora za ratne zločine nad civilima u vojnoj akciji Medački džep 1993. godine.
Vrhovni sud Hrvatske smanjio je kaznu Norcu za godinu dana, a bivšem generalu Rahimu Ademiju, optuženom za isti zločin, potvrđena je oslobađajuća presuda.
Hrvatska vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina nakon vojne akcije "Oluja". Optužene su 3.792 osobe, a protiv većine su donete presude.
Aprila prošle godine Hrvatska radio-televizija (HRT) objavila je podatke Državnog tužilaštva Hrvatske (DORH) da su tokom i neposredno posle "Oluje" počinjena 24 ratna zločina, u kojima je ubijeno 156 osoba, kao i da je za te zločine procesuirano samo deset bivših pripadnika hrvatske vojske i policije.
Hag: Cilj Oluje bio da se protera srpsko stanovništvo
Više nevladinih organizacija iz Hrvatske je, takođe, u aprilu 2011. podsetilo na nekažnjene zločine tokom i posle akcije "Oluja" kada je, kako navode, ubijeno više od 600 civila.
Haški Tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine koji je bio komandant te operacije.
Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.
Godinu dana ranije tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Makrač, kojima se optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".
Optužnica protiv Gotovine je, odlukom Pretresnog veća Tribunala, spojena sa optužnicom druge dvojice generala, Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem.
U proširenoj optužnici kao učesnici u tom zločinačkom poduhvatu navode se i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Sušak, načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske Zvonimir Červenko i njegov prethodnik Janko Bobetko. Od navedenih jedino je Gotovina živ.
Aprila prošle godine Gotovina je osuđen na 24, a Mladena Markača na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.
U presudi Anti Gotovini haški Tribunal utvrdio je da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat na čelu s predsednikom Franjom Tuđmanom, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.
U toj presudi nekadašnji ministar obnove i razvoja Hrvatske Jure Radić imenovan je članom udruženog zločinačkog poduhvata. S tim u vezi HRT je podsetila da je on jedini živi, neprocesuirani hrvatski funkcioner iz razdoblja "Oluje", a koji je haškom presudom proglašen suodgovornim za etničko čišćenje krajiških Srba.
Kosoreva Gotovini i Markaču zahvalila na Oluji
Novembra prošle godine pred Županijskim sudom u Zagrebu je počelo suđenje trojici pripadnika antiterorističke policijske jedinice Lučko za ratni zločin nad srpskim civilima u selu Grubori kod Knina, posle operacije "Oluja" 1995. Za taj zločin opruženi su Franjo Drljo, Božidar Krajina, dok je trećeoptuženi Igor Beneta, koji je bio u bekstvu, pronađen mrtav nekoliko dana posle početka suđenja.
U Nemačkoj je, februara ove godine, po poternici Interpola, uhapšen bivši hrvatski vojnik Božo Bačelić, zbog ubistva dvoje staraca srpske nacionalnosti u Prokljanu u blizini Skradina, posle akcije "Oluja".
Bivši predsednik Hrvatske Stipe Mesić izjavio je, pri kraju svog mandata, da su Srbi iz Hrvatske najveće žrtve proteklog rata jer su se povlačili zajedno s vojskom i u Hrvatskoj ostavili sve što su imali.
Novi predsednik Hrvatske Ivo Josipović je uoči 15. godišnjice "Oluje" izjavio da žali zbog žrtava u toj vojno-policijskoj akciji, ali da samu akciju niko ne sme da dovodi u pitanje.
Godinu dana kasnije, na proslavi u Kninu, tadašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor, pozdravila je hrvatske branitelje, haške osuđenike, Antu Gotovinu i Mladena Markača i zahvalila im za komandovanje akcijom "Oluja".
Uoči proslave te godišnjice deca hrvatskih boraca poginulih u ratu 1990-tih otkrila su u Kninu spomenik "Oluja 1995".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
