Izvor: Politika, 28.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam nedelja u zarobljeništvu pirata
Davali su nam rižu koja je bila puna izmeta od pacova. Jednom Rusu su suprugu svakodnevno silovali, a njega za to vreme tukli i terali da gleda. Ubijeno je 11 ljudi, priča za „Politiku” Mile Naćevski, čiji su brod „Irena” pirati oteli 21. avgusta u Adenskom zalivu
Dubrovački mornar Mile Naćevski (50) nije ni sanjao da će provesti 49 dana u paklu posle otmice broda kojim je plovio u Adenskom zalivu, na jugu Jemena. Prvi mašinski oficir broda „Irene” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže da bi svoj susret sa somalskim piratima najvernije prikazao kroz horor film.
Dva glisera sa 16 do zuba naoružanih pirata presrela su „Irenu” rano ujutru 21. avgusta i zapucali na njih, iako je svaki metak bio rizičan za brod natovaren opasnim hemikalijama.
– Kršni, istrenirani mladići između 20 i 30 godina starosti nisu oskudevali u automatskim puškama i eksplozivima, redenicima i noževima. U tren oka su zabacili kuke sa užadima na naš brod i uzverali se na komandni most, razbijajući prozore i vrata. Po kapetanovom pozivu svi smo izašli na palubu. Gusari su nas u početku tukli i pljačkali, držeći svakog na nišanu. Jak sam psihički i fizički, nisam se plašio mučenja za razliku od većine kolega, ali u narednim danima, kada su nas odveli u Somaliju, mnogo puta sam pomislio da se neću živ vratiti kući. Sve vreme sam mislio na ženu i decu, oni su bili moja snaga. Evo i sada mi kreću suze kada pomislim na to – objašnjava bivši oficir Jugoslovenske ratne mornarice.
Kaže da su mu se dani zarobljeništva u piratskom uporištu, pet milja od istočne somalske obale, kod luke Eil, duboko urezali u dušu. U tom uporištu bilo je devet zarobljenih brodova, a bude ih i po 20. Tu pirati čekaju da gazde otkupe brodove za milionske sume. Dva broda su bila zarasla u travu, na njima se nije niko video, samo su ajkule kružile okolo, a Naćevski kaže da ih nikada nije video toliko na jednom mestu.
– Kasnije sam saznao da su bili grčki, da su tu godinu i po dana i da ih gazda nije otkupio. Pirati nisu hteli da mi kažu šta se dogodilo sa posadom.
Prve tri nedelje Naćevski i 19njegovih kolega pamte kao najteže jer su živeli u neizvesnosti da li će gazda broda iz Tokija poslati otkupninu za njih. Teško je, kaže, bilo gledati kako većina članova posade posle mesec dana počinje da ludi od straha. Oni koji su plakali još su bili normalni, dok su psihički slabiji mornari počinjali da se tresu i vrište posle čega bi završavali u karantinu. To im je, kaže Mile, samo pojačavalo strah.
Prvih deset dana tamničari im nisu dozvolili da ustanu, mogli su samo da leže i sede. Više nije znao ni šta ga boli. Kupatila su bila zaključana, ponekad bi se polio vodom iz plastične flaše da spere prljavštinu sa sebe.
– Pirati su na glavi imali marame sa mrtvačkim glavama, nosili su ogrlice sa kamenjem. Samo su se šetali po brodu, izležavali i žvakali travu, u stvari drogu koja im je stizala iz Kenije. Širili su oko sebe nepodnošljiv smrad, jer se uopšte nisu kupali, obavljali su nuždu tamo gde mi jedemo – seća se stari morski vuk.
Mornari su veoma malo jeli i pili štedeći hranu, jer nisu znali dokad će biti zarobljeni.
– Od napetosti ni oka da sklopiš, otkud znaš da baš tada nekom piratu neće pasti na pamet da te baci morskim psima. Oni ne vole ni svoj život, a kamoli tuđ, svaki je imao bar dve prostrelne rane na telu i hvalio se time. Još ne mogu normalno da spavam, idem na terapije, sada ponekad otkunjam po četiri sata – objašnjava Naćevski, poreklom Makedonac.
Ubrzo je shvatio da je boravak na brodu raj u odnosu na to šta ga je posle zadesilo. Kako bi podstakli vlasnika broda da plati 10 miliona dolara za otkup, pirati su Mileta sa još dvojicom najviših oficira tri dana ostavili u pustinji bez vode i hrane.
– Mislio sam da ću umreti, oko nas su bili samo pesak, škorpije, zvečarke i kojoti.
Na drugim otetim brodovima stvari su bile još dramatičnije.
– Na njima je za 49 dana ubijeno jedanaestoro ljudi. Na susednom plovilu bio je jedan Rus, koji je putovao sa ženom. Bože, šta je taj preživeo, kažu da je skroz poludeo. Suprugu su mu svakodnevno silovali, a njega za to vreme tukli i terali da gleda. Ostali su u tom paklu kada smo mi otišli.
Stalno mu se vraćaju sećanja na poslednjih 20 dana zarobljeništva. Nestalo im je hrane, pa su im pirati donosili brašno koje su jeli sa vodom i rižu koja je, kako kaže, bila puna izmeta od pacova. Jeli su je, kaže, a smrdela je kao vrag. Gledajući pirate kako kunjaju grleći puške, nekoliko puta je kretao ka njima.
– Razmišljao sam: jak sam, zadaviću dvojicu golim rukama, ali šta će onda biti? Sve će nas poubijati. U filmovima se taoci bore, u stvarnosti im daješ sve što zatraže i trpiš – objasnio je moreplovac.
Za razliku od ostalih Mile je dobio priliku da se kreće po brodu jer je morao da održava brodski motor. Tada je sretao pregovarača i sve što priča o piratima saznao je od njega. Taj je pirat, kako kaže, po ponašanju odskakao od ostalih, jer je završio fakultet u Americi.
– Jednog jutra mi je rekao da ćemo za sedam dana biti slobodni, ali da to ne smem nikome reći. A meni milo, najradije bih otrčao do kolege iz Rijeke da podelim sreću sa njim. On mi je bio kao brat. U zarobljeništvu se mornari, po pravilu, podele po nacijama. Tako su se od nas dvojice odvojili Rusi i Filipinci, ne daj Bože da nisam imao nekog sa mog govornog područja. Kada je posle otkupa somalski brod počeo da se udaljava od nas, bili smo kao jedan, počeli smo da se grlimo, plačemo i ljubimo. Slavili smo celu noć.
Naćevski je slavio i kasnije, onog dana kada je indijski ratni brod potopio piratski gliser. Danas ne prestaje da na Internetu traži informacije o piratskim napadima. Naglašava da more ne voli, već obožava i da će se u januaru ponovo ukrcati na brod, jer pre bi umro nego otišao u penziju. I ako ga ponovo zarobe, kaže, ne plaši se.
D. Jokić
----------------------------------------------
Pirati su flota Al Kaide
– Svet mora da se izbori protiv piratske mafije, ali je problem što su u njoj somalski gusari samo izvršioci poslova – kaže Naćevski. – Svaki od njih dobije oko 1.000 dolara po brodu, a novac uzima italijanska i engleska mafija. Mog gazdu su na primopredaji novca dočekali belci. Somalski gusari su pomorska jedinica Al Kaide. Ukrao sam im upaljač, čuvam ga, na njemu je lik Bin Ladena.
[objavljeno: 29/11/2008]
