Izvor: RTS, 03.Sep.2013, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam krivičnih prijava protiv funkcionera
Agencija za borbu protiv korupcije od početka godine podnela sedam krivičnih prijava protiv funkcionera na svim nivoima vlasti zbog neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini, izjavila direktorka Agencije Tatjana Babić.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić rekla je da je Agencija od početka godine podnela sedam krivičnih prijava protiv funkcionera na svim nivoima vlasti.
Prijave su podnete zbog neprijavljivanja imovine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ili davanja lažnih podataka o imovini u nameri da se prikrije stvarno stanje, izjavila je Tatjana Babić.
Direktorka Agencije je ocenila da borba protiv korupcije u fokusu i da predstavlja prioritet, ističući da je u prve tri godine rada Agencije podneto svega tri krivične prijave.
Navela je da je Agencija podnela i sedam izveštaja nadležnim tužilaštvima zbog sumnje da je izvršeno neko drugo krivično delo koje nije predviđeno Zakonom o Agenciji, a reč je o pranju novca, davanju i primanju mita, zloupotrebi službenog položaja, poreskoj utaji.
Naglašavajući da je tužilaštvo u svom radu nezavisno i da Agencija ni na koji način ne sme da dira u tu nezavisnost i ugrožava istragu iznošenjem bilo kojih detalja krivičnih prijava ili izveštaja podnetih tužilaštvima, istakla je da nema informaciju da je bilo koja istraga okončana.
"Mogu potpuno slobodno da ocenim da je za to i rano. To su sve krivične prijave podnete ove godine, a istraga ipak zahteva određeno vreme", kaže Tatjana Babić.
Reč je o funkcionerima na različitim nivoima vlasti - narodnim poslanicima, članovima organa javnih preduzeća, predsednicima opština.
Navela je i da je od kraja decembra prošle do polovine avgusta ove godine Agencija podnela ukupno 270 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv političkih subjekata koji nisu podneli izveštaje o finansiranju prošlogodišnje izborne kampanje.
Kontrola izbornih kampanja
Prema njenim rečima, u ovoj godini podneto je i 10 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka za ovogodišnju izbornu kampanju za dopunske izbore u Vojvodini , redovne izbore u Kovinu, Kosjeriću, Zemunu i prevremene u Zaječaru.
Tatjana Babić je istakla da prekršajni sudovi obaveštavaju Agenciju o pokrenutim postupcima, ali da nema tačan podatak koliko je postupaka pokrenuto.
"Početkom juna prekršajni sud u Beogradu je obavestio Agenciju kao podnosioca zahteva da je u slučaju protiv jednog političkog subjekta doneta osuđujuća presuda i taj politički subjekt je kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 200.000 dinara što je zakonski minimum, dok je odgovorno lice kažnjeno sa 50.000 dinara", rekla je direktorka Agencije ističući da je to jedini okončani postupak.
Podsećajući da će izveštaji o finansiranju izborne kampanje biti proveravani i kroz redovne godišnje finansijske izveštaje koje su politički subjekti imali obavezu da dostave do 15. aprila ove godine, istakla je da je tu obavezu ispunilo ukupno 76 političkih subjekata.
"Od 91 registrovane političke stranke 28 političkih stranaka nije dostavilo nikakav izveštaj, a od 88 grupa građana tek 13 njih je dostavilo", rekla je Tatjana Babić.
Prema njenim rečima, Agencija je započela sa podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv tih politickih subjekata i za sada je podneto 15 zahteva.
Borba protiv korupcije u fokusu
Ocenjujući da je jasno da je borba protiv korupcije u fokusu i da predstavlja državni prioritet, navela je i da nedavno usvojena nova Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije donosi značajan pomak.
"Strategijom je predviđen i uspostavljen osnov za jednu vrstu sistema odgovornosti. Predviđeno je da će Narodna skupština razmatrati izveštaj Agencije o sprovođenju strategije i donositi odgovarajuće zaključke koje će upućivati Vladi koja će imati obavezu da u određenom roku skupštinu povratno izvesti o tome šta je preduzela povodom zaključaka", objasnila je direktorka Anencije.
Kako je navela, u svim oblastima koje Strategija reguliše predviđeno je ispunjenje određenih ciljeva koji su svaki za sebe izuzetno značajni za borbu protiv korupcije.
"Ukoliko se svi budu odgovorno ponašali i ispunjavali svoj deo obaveza trebalo bi da se napravi značajan pomak, ali to će vreme pokazati", smatra Tatjana Babić.
Podsetila je i da je Agencija pre oko šest meseci uputila Ministarstvu pravde i državne uprave inicijativu za izmene i dopune Zakona o Agenciji kako bi rad tog tela bio efikasniji i kvalitetniji, odnosno kako bi se ojačala autonomija, a postupci ubrzali.
"Pretpostavljam da je intezivan rad na donošenju nove Strategije za borbu protiv korupcije, što je bio prioritet Vlade, razlog što naša inicijativa nije došla na red", rekla je Tatjana Babić.
Poručila je da je bitno da, kada dođe na red razmatranje te inicijative, ona bude ako ne uvažena, onda bar uzeta u najozbiljnije razmatranje jer ima dosta detalja koji se tiču same prakse i nedostataka uočenih u samoj primeni zakona.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Tatjana Babić je rekla da taj zakon mora prvo da doživi svoju punu primenu.
"On je prvi put oproban u praksi pri prošlogodišnjim izborima i smatram da nije uputno, dok ne doživi svoju punu primenu, davati pojedinačne zamerke. Potrebno je uraditi ozbiljnu analizu od strane stručnjaka koja će biti utemeljena na praksi primene zakona", zaključila je Tatjana Babić.
Istakla je i da Agencija prima veliki broj predstavki građana. Tako je, prema njenim rečima, Agencija dobila više predstavki građana u prvih šest meseci ove godine nego u bilo kojoj prethodnoj godini rada tog tela.
"Predstavke se odnose i na korupciju u zdravstvu i pravosuđu, a ima i onih koje se odnose na korupciju u javnim nabavkama", rekla je Babić i upozorila da se korupcija najčešće javlja kod javnih nabavki, bez obzira na to o kojoj je oblasti reč.
O problemima u borbi protiv korupcije govori se i na koordinacionim sastancima državnih organa koje organizuje Agencija, a Babić kaže da je na dosadašnja tri sastanka, bilo reči o korupciji u zdravstvu, uzbunjivačima, međunarodnoj saradnji.
Navela je da su problemi brojni, kao i da neki zahtevaju duži vremenski rok kako bi se rešili, ali da su svi koji prisustvuju sastancima pokazali da su više nego raspoloženi za saradnju i rešavanje problema.
Koordinacija saradnje državnih organa
Babić je istakla i da Agencija ima obavezu da koordinira saradnju državnih organa, ali da nije ta koja nameće teme sastanaka.
"Načelno smo se dogovoriti da prvo treba jednu oblast zatvoriti i doneti zaključke o tome koji koraci treba da budu preduzeti da bismo počeli da razmatramo probleme korupcije u drugoj oblasti", rekla je Babić i poručila da bi sledeća na redu trebalo da bude korupcija u pravosuđu.
Prema rečima direktorke, na poslednjem sastanku pokrenuto je pitanje korupcije u zdravstvu odnosno problema u oblastima u kojima se korupcija najčešće javlja - javne nabavke, dopunski rad zdravstvenih radnika i zapošljavanje.
Navela je i da je na predlog same ministarke zdravlja dogovoreno da na narednom koordinacionom sastanku, zakazanom za prvu sedmicu septembra, predstavnik ministarstva detaljno izvesti prisutne o merama koje je ministarstvo preduzelo radi rešavanja tih problema.
Na jednom od sastanaka tema je bila zaštita uzbunjivača, a posebno je razgovarano o modelu Zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača koji je izradila radna grupa koju je formirao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i koji je dostavljen Ministarstvu pravde i državne uprave.
Navodeći da su svi predstavnici državnih organa jednoglasno podržali upravo taj model, istakla je da je zaštita uzbunjivača jedna od značajnih tema za borbu protiv korupcije.
"Jako je značajno da Zakon o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača bude donet što hitnije zato što veliki broj razotkrivenih slučajeva korupcije dolazi upravo od prijava uzbunjivača", rekla je Tatjana Babić i istakla da su danas uzbunjivači zaštićeni samo pravilnikom koji je donela Agencija.
Ukazala je da je od 2011. godine, kada je stupio na snagu Pravilnik o zaštiti uzbunjivača, pa do danas 98 lica ukupno zatražilo status uzbunjivača, a da je taj status dobilo njih 45.
