Izvor: Blic, 09.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam godina praznih obećanja
Sedam godina praznih obećanja
Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podnelo je istražnom sudiji predlog za sprovođenje određenih istražnih radnji povodom ubistvu novinara Slavka Ćuruvija, vlasnika 'Dnevnog telegrafa', 11. aprila 1999. godine.
- Očekujemo da sprovođenjem istražnih radnji dođemo do počinilaca i nalogodavaca ovog zločina, jer smo zajedno sa policijom za poslednjih godinu dana došli do novih radikalnih dokaza. Predlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je dostavljen na nekoliko desetina strana, i posle sedam godina nalazi se kod istražnog sudije - kaže za 'Blic' specijalni tužilac Slobodan Radovanović.
On je istakao da sve nesumnjivo ukazuje na to da je ubistvo Ćuruvije bilo političko. Tužilaštvo je predložilo da se sasluša više osoba, izvrši rekonstrukcija događaja, kao i 'prostorna i vremenska analiza'.
Međutim, predlog tužilaštva zapravo znači da je slučaj 'Ćuruvija' daleko od sudske istrage. Na ovaj način kroz istražne radnje pokušava se doći do relevantnih dokaza koji bi omogućili da se pokrene istraga i da se dođe do osumnjičenih za zločin.
Sudija Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda, kaže za 'Blic' da predlog tužilaštva zapravo znači da još nema osumnjičenih.
- Istražni sudija može i da odbije predlog tužilaštva, a ukoliko ga usvoji i sprovede, o rezultatima će obavestiti tužilaštvo. Tužilaštvo eventualno nakon toga može da podnese predlog za sprovođenje istrage. Sudska istraga se sprovodi samo kada postoje osumnjičeni - objašnjava sudija Kovačević-Tomić.
Znaju, ali nemaju dokaze
O imenima dvojice Ćuruvijinih ubica spekulisalo se više puta i čak su neka javno navođena. Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović pred sam kraj mandata izjavio je da je policiji poznato ko je izvršio ubistvo Ćuruvije, ali da nema dovoljno dokaza za sud.
Tada se u javnosti pojavilo i ime Zorana Ristovića Prike, pripadnika JSO, kao ubice Ćuruvije. Ristovićevo unakaženo telo pronađeno je 5. juna 2001. u Resniku i do danas nisu otkrivene njegove ubice.
Kao mogući ubica spominjan je i Luka Pejović, koji je imao dugačak krivični dosije kao trgovac narkoticima, ali nije nikada osuđivan. Pejovića su ubili nepoznati napadači u sačekuši 5. decembra 2000, zajedno sa pratiocem Radulom Kasalicom.
Istraga ubistva Ćuruvije uvek je vodila do vrata DB. Prema priznanjima pripadnika nekadašnjeg DB-a, Ćuruvija je bio neuobičajeno intenzivno praćen do samog ubistva 11. aprila 1999.
Načelnik RDB MUP Srbije tada je bio Radomir Marković, načelnik beogradskog centra bio je Milan Radonjić, a njegov zamenik Stevan Nikčević. Ćuruviju je pratilo tridesetak pripadnika Devetog odeljenja beogradskog centra, od ukupno njih 40. Isti ti ljudi su pratili i Vuka Draškovića na dan ubistva četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali. Načelnik Devetog odeljenja bio je Zoran Pavić, dok je njegov zamenik bio Bogdan Tomaš.
U istrazi povodom ubistva Ćuruvije, koja je počela još u vreme prelazne vlade formirane nakon 5. oktobra 2000, saslušano je 27 pripadnika Devetog odeljenja. Zoran Pavić je svedočio da ga je načelnik beogradskog centra DB Radonjić zvao na svakih pet minuta da se raspituje o kretanju Ćuruvije na dan ubistva i da je vikao na njega zato što ga ne izveštava redovno. Naredba za hitno povlačenje
Pripadnici Devetog odeljenja, koji su pratili Ćuruviju izjavili su na saslušanjima da su neposredno pre ubistva dobili naređenje da se hitno povuku. Mnogi od njih su svedočili da se na ulici gde je ubijen Ćuruvija video beli 'golf 3', identičan vozilu kojim su raspolagali pripadnici Devetog odeljenja. Sumnja se da su tim automobilom dovezene ubice.
Tog dana je za to vozilo bio zadužen Ratko Romić, pripadnik beogradskog DB. Romić je bio hapšen u vreme 'Sablje' i ispitivan o ubistvu Ćuruvije, ali je negirao da bilo šta zna. Dežurni u Centru na dan ubistva Ćuruvije bio je Cvijetin Milinković, koji je bio dežurni načelnik i na dan ubistva na Ibarskoj magistrali. Milinković je nedavno umro prirodnom smrću. U vreme ubistva Ćuruvije načelnik SUP u Beogradu bio je Branko Đurić Buca, njegov pomoćnik bio je Miloš Vojinović, dok je načelnik kriminalističke policije bio Milenko Erčić. Načelnik Trećeg odeljenja za krvne i seksualne delikte bio je Miodrag Gutić.
Da se nešto ozbiljno sprema, Ćuruviju je upozorio kolega iz 'Telegrafa'. On mu je saopštio da je od jednog pripadnika crnogorskog DB saznao da je životno ugrožen. Poznato je da je dan pred ubistva Ćuruvija razgovarao sa Milom Đukanovićem i tražio mu crnogorsko državljanstvo kako bi mogao da se skloni.
Kao nalogodavac ubistva uvek je spominjana Mirjana Marković, predsednica JUL-a, s kojom je Ćuruvija razgovarao pred ubistvo i tada mu je uputila otvorene pretnje.
Markovićeva je svojevremeno dala izjavu u DB kojom odbacuje svaku krivicu, ali nikad nije detaljno ispitivana.
Vuk Z. Cvijić Zorić: Znaće se ko je gde bio i šta je uradio
Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva, objašnjava da njihovi predlozi praktično znače da će istražni sudija izaći na lice mesta i obaviti rekonstrukciju na osnovu novih dokaza.
- Na osnovu toga očekujemo da će se jasno znati ko je gde bio u trenutku ubistva i ko je šta uradio - kaže Zorić.
