Izvor: Blic, 13.Mar.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam godina kasnije
Ministri kao raštimovani orkestar, bivši ili sadašnji, svejedno, jednog dana u novinama i na televiziji pričaju jedno, a sutradan drugo (novine, zaboga, traju samo jedan dan, a prilog na televiziji još kraće). Političari, dojučerašnji neprijatelji, sada na istoj strani - brane „zajedničke interese“, kritikuju saborce iz prethodne stranke…
Ubijeni narko-diler u medijima predstavljen kao „odličan igrač u svom poslu", a za novog urednika jedne od najprestižnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << redakcija javnog servisa postavljen čovek koji nam je u najcrnje vreme Miloševićeve ere u 19.30 izgovarao „Dobro veče".
To su tekstovi u jučerašnjim novinama, to je delić mozaika Srbije 2010, 12. marta, sedam godina posle atentata na premijera Zorana Đinđića.
Danima ranije - sumnjive privatizacije, milijarde prljavog novca, vapaj onih kojima još nije vraćeno oteto, vapaj onih koji spavaju na prugama, što gladni odsecaju prste, ponovo šetaju ulicama. A to nije 1996. godina. Nije sedam godine pre.
A danas - opet po starom - neki raštimovani, neki zalutali.
I tako, već sedmu godinu. Šest godina smo se pitali i sada strepimo da li ćemo i 12. marta 2011. imati iste nedoumice i dileme - gde smo, u kom smeru idemo, kojom brzinom. I konačno, da li ćemo uopšte stići. Znamo li uopšte gde?
