Izvor: B92, 27.Jan.2019, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje za žrtve Holokausta - da se nikada ne ponovi
Polaganjem venaca i cveća, uz pune vojne i državne počasti, danas je u Beogradu obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, 27. januar.
Centralnu državnu ceremoniju kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu na Novom Beogradu, predvodio je izaslanik predsednika Republike, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
Vence i cveće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << položili su i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ambasadori Izraela i SAD Alona Fišer Kam i Kajl Skot, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, predsednik Vlade nemacke savezne pokrajine Tiringije, potomci žrtava, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Jevrejske opštine Beograd, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, predstavnici udruženja i građani.
Ministar Đorđević je istakao da smo, zbog nepojmljivog obima zločina počinjenog nad Jevrejima u Holokaustu, kao i nad Srbima u Nazavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), danas u obavezi da razumemo sve činioce koji su ih uzrokovali i tako otklonimo i najmanju mogućnost da se nešto slično na tlu Evrope ponovo desi.
"Sudbina koju su nacisti i njihove sluge namenili Srbima i Jevrejima na ovim prostorima bila je vrlo slična. Paralelno sa zatiranjem traga vekovnog prisustva jevrejske kulture u Evropi, Srbi u NDH su na sličan način doživeli genocid u ustaškim fabrikama smrti, Jasenovcu, Jastrebarskom...", podsetio je Đorđević.
Ukazao je da popustljivost prema ekstremnoj desnici političkog rukovodstva bilo koje zemlje u Evropi, može doneti poneki kratkotrajni populistički poen, ali dugoročno će se vratiti kao bumerang onome ko ide linijom manjeg otpora.
Kako je rekao, mi na Balkanu, više nego ostali evropski narodi znamo da su maksimalistički koncepti najpopularniji među stanovništvom, ali i da su neostavrivi u praksi i da su najkraći put u nacionalnu katastrofu.
"EU predstavlja najveći mirovni projekat u istoriji kontinenta, koji se ne može ostvariti bez prepoznavanja svoje uloge i istorijskim zbivanjima, razumevanja istorijskih činjenica i prihvatanja odgovornosti svakog evropskog naorda za ono što se dešvaalo u mracncim periodima nase zajedničke prošlosti", rekao je Đorđević.
On je poručio da upravo zato Vlada Srbije neće odstupati od jasnog pravca delovanja, koji podrazumeva miroljubivu politiku, politiku stabilnosti, ekonomskog razvitka, politika kompromisa kada je reč o otvorenim pitanjima između nas i naših suseda s kojima delimo evropsku perspektivu i budućnost.
"A, sastavni deo evropske budućnosti biće zajedničko iskazivanje dužnog pijeteta prema svim nevinim žrtvama zločinačke, fašisticke, nacističke i nacionalističke ideologije", poručio je Đorđević.
Kako je rekao, u 21. veku ljubav prema sopstvenom narodu ne sme da se ispoljava kroz mržnju prema drugim narodima, kao što se ni težnja za većim državnim suverenitetom ne sme poistovećicati sa veličanjem pojmova države i nacije, na način na koji su to činili fašistički i nacistički režimi.
Ukazao je da je upravo Sporazum u Ahenu, koji su potpisali francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, učvrstio odnose dve zemlje, ali i poslao jasnu poruku da ideja ujedinjene Evrope itekako ima perspektivu i ne gubi na snazi. Uz reči cara Solomona, da je "bolje slušati prekor mudrog nego da ko sluša pesmu bezumnih", ministar je naveo da danas pravilno postupamo kada se dostojanstveno, u svečanoj tišini, ponovo klanjamo žrtvama Holokausta.
"Odgovornost prema žrtvama pred kojima se danas klanjamo obavezuje nas da taj sraman period istorije ne posmatramo kao dosadno štivo iz udžbenika, već da uvek iznova promišljamo o pojavama i propustima u evropskoj civilizaciji koji su prethodli i omogućili okolnosti pod kojima je mostruozni zločin sprovden u delo", naveo je Đorđević.
Među onima koji neguju sećanje na nevine žrtve je i Baer Ester Albahari, rođena u logoru Staro sajmište 31. januara 1942. godine, prevremeno, sa svega 900 grama. Došla je da oda počast svojoj porodici, jer joj je cela famijila, koja je iz Sarajeva došla u Beograd, stradala u logoru.
Danas ima 77 godina, koliko i mesto stravičnog stradanja na levoj obali Save.
"Bila sam u Zvečanskoj, to je bilo materinsko udruženje... Stric me je spasao, kako su me izveli, to oni najbolje znaju... Danas imam 77 godina, koliko i ova strahota. Prošla sam težak zizvot, ali ne dam se. Ali, uvek se ovde potresem kada dođem...", kaže Ester.
Verski obred obavio je rabin Isak Asijel, a u umetničkom programu učestvovali su hor "Aliluja", uz glumce Vjeru Mujović, Vesnu Stanković, kao i Goran Stanić i Iva Ignjatović, članovi baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Generalna skupština Ujedinjenih naroda je 2005. godine donela zvaničnu rezoluciju o obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta i ustanovila da se on obeležava 27. januara, na dan kada su 1945. godine sovjetske trupe oslobodile najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Aušvic-Birkenau.
Rezolucija apeluje na sve članice Ujedinjenih naroda da poštuju sećanje na žrtve Holokausta i ohrabruje razvoj obrazovnih programa o istoriji Holokausta, sa ciljem da se pokaže odlučnost da se pomogne u sprečavanju čina genocida u budućnosti.
Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, više od šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda.
Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek Jasenovac, Staro sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.
