Izvor: RTS, 12.Mar.2013, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na ubijenog premijera
Deset godina od ubistva Zorana Đinđića obeležava se šetnjom od Terazija do Aleje velikana na Novom groblju gde će građani odati počast prvom demokratskom premijeru Srbije. Vence i cveće na Đinđićev grob položili članovi njegove porodice i ministri u njegovoj Vladi, kao i delegacija Ujedinjenih regiona Srbije.
Šetnjom od Terazija do Aleje velikana na Novom groblju građani će odati počast prvom demokratskom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, koji je pre 10 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ubijen u dvorištu zgrade Vlade. Predstavnici Vlade položiće u 11 časova cveće u dvorištu vlade na mestu na kome je Đinđić ubijen.
"Šetnja za Zorana", koju Demokratska stranka organizuje sa Liberalno demokratskom partijom, kreće tačno u 12 časova sa Terazija, a povorka će se kretati od Terazija, Kralja Milana, Kneza Miloša do zgrade Vlade Republike Srbije gde će biti položen venac.
Povorka će se potom kretati Slavijom, Beogradskom ulicom, Bulevarom Kralja Aleksandra, Ruzveltovom do Aleje velikana na Novom groblju gde će građani odati počast pokojnom premijeru Srbije.
Članovi porodice ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića i ministri u njegovoj Vladi položili su vence i cveće na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Venac je položila majka ubijenog premijera Mila Đinđić, a u ime Đinđićeve Vlade bivši ministri Aleksandar Vlahović, Gordana Matković, Slobodan Milosavljević i Dragoslav Šumarac.
Popčast Đinđiću odao je i njegov naslednik na mestu premijera i lider Nove stranke Zoran Živković, a vence je položila i delegacija Ujedinjenih regiona Srbije (URS).
Delegaciju URS činili su predsednik te organizacije Mlađan Dinkić, članica Predsedništva Verica Kalanović i portparol Marko Selaković.
Vence i cveće su položili i brojni članovi Đinđićeve Demokratske stranke i građani Srbije.
Akademija "Zoran Đinđić živi"
U Centru "Sava" održaće se Akademija pod nazivom "Zoran Đinđić živi" na kojoj će vizija i delo Zorana Đinđića biti predstavljena izvodima iz njegovih govora, odabranim fotografijama i video zapisima.
Njegova nekadašnja saradnica i funkcionerka DS-a Gorica Mojović kaže da je cilj Akademije da se konkretnije pokaže kakvu je Srbiju želeo Đinđić i šta je tačno njegova vizija.
"To je bila njegova namera da raskrstimo sa prošlošću, ne samo sa onom skorijom, već i onom iz 19. veka. To je bila njegova želja da promeni sistem i mentalitet", istakla je Mojovićeva.
Funkcionerka DS-a podsetila je da je veliki broj reformi i zakona donesen za vreme njegovog mandata, kao i da je započeta borba protiv organizovanog kriminala, a institucija specijalnog tužioca bila je, kako kaže, ideja pokojnog premijera.
"Možda i najvažnija stvar koju je Đinđić ostavio je promena u odnosu na evropske integracije. Danas su tek možda jedna ili dve stranke protiv, a znamo da je na početku njegovog mandata, kada je taj proces započet, bila mnogo drugačija slika. Mislim da smo oko tog pitanja postigli najveću saglasnost", istakla je Mojovićeva, gostujući na Dnevniku RTS-a.
Prema njenim rečima, Đinđić bi najviše zamerio današnjoj Srbiji ono što je zamerao još 2001. i 2002. godine, jer nije urađeno dovoljno na promeni mentaliteta, što su doneseni zakoni, ali se oni ne primenjuju i što institucije nisu ojačane, kao i činjenice što mnogi problemi iz onog vremena i dalje postoje.
"Demokratskoj stranci bi bivši premijera najviše zamerio što se dovoljno ne bavi članstvom, što se njeni funkcioneri ne pitaju zašto bi ljudi glasali sa njih i što se ne pitaju dovoljno šta je potrebno građanima", zaključila je Mojovićeva.
U Kragujevcu su šetnjom ulicom koja nosi ime Zorana Đinđića članovi DS, simpatizeri i građani obeleželi deceniju ubistva bivšeg premijera.
"Želimo da ukazemo na to, da je Zoran bio borac za Srbiju u kojoj nije jedan čovek taj koji odlučuje o svemu. Zoran je dao život za borbu protiv korupcije i kriminalu ovoj državi. Njegove misli i vizije, bile su važne za taj trenutak, i još uvek su aktuelne", rekao je predsednik kragujevačkih demokrata Dušan Obradović.
Zoran Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada vlasti Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS).
Ubijen je ispred sedišta vlade 12. marta 2003. godine, a kao organizatori atentata optuženi su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, kao i vođe kriminalnog "zemunskog klana", Dušan Spasojević i Mile Luković.
