Izvor: RTS, 12.Dec.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Milutina Milankovića
Danas se obeležava 50.godina od smrti velikana nauke Milutina Milankovića, poznatog srpskog geofizičara, klimatologa, astronoma i autora najpreciznijeg astronomskog kalendara na svetu. Milanković odlukom NASE u petnaest najznačajnih naučnika sveta.
Građevinski fakultet u Beogradu obeležava 50. godišnjicu od smrti velikana nauke 20. veka, građevinskog inženjera, doktora tehničkih nauka, akademika, profesora Beogradskog univerziteta i potpredsednika Srpske akademije nauka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i umetnosti.
Milutin Milanković je tvorac nove metodologije u klimatologiji, autor najpreciznijeg astronomskog kalendara i neimar mnogih značajnih građevinskih objekata u svetu i Srbiji. Matematički je objasnio nastanak ledenih doba. Osnivač je katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu.
Skup na Građevinskom fakultetu u Beogradu organizuje Udruženje građana koje nosi ime našeg slavnog naučnika.
O Milankoviću će govoriti akademik Mileva Prvanović, profesori Dragoslav Šumarac, Zoran Stevanović, Aleksandar Trifoni i doktor Velibor Šotra.
Na skupu će biti prikazani inserti iz TV serije o Milutinu Milankoviću, čije je snimanje u toku.
Članovi Udruženja i poštovaoci Milankovića u subotu 13. decembra posetiće njegov grob i rodnu kuću u Dalju kod Osijeka.
Biografija Milutina Milankovića
Veliki naučnik rođen je 28. maja 1879. godine, u Dalju kod Osjeka, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, kao šesto koleno porodice Milanković, koja se u poznatoj seobi pod vodstvom Arsenija Čarnojevića doselila sa Kosova.
Na Tehnološkom institutu u Beču 1902. godine diplomirao je građevinu, a 1904. stekao doktorat kao prvi Srbin - doktor tehničkih nauka.
Kao građevinski inženjer imao je šest zvanično priznatih patenata, tridesetak sračunatih i izvedenih objekata, a na 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Mađarskoj i Rumuniji su primenjena njegova građevinska rešenja.
Za vreme veoma kratke inženjerske prakse u građevinarstvu projektovao je, ili je učestvovao u projektu deset hidrocentrala.
Tom strukom bavio se u Beču, do jeseni 1909 , kada mu je ponuđena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika).
Nošen dubokim patriotizmom, Milanković te godine napušta udoban život, uspešan i finansijski veoma unosan posao građevinskog inžinjera u Beču i dolazi u Beograd.
To je značilo prekretnicu u njegovom radu jer je odlučio da se skoncentriše na fundamentalna istraživanja. Već 1912. njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama.
Na osnovu svojih naučnih istraživanja, u koja je uneo veliki matematički talenat i poznavanje zakona fizike i astronomije, razvio je astronomsku teoriju klimatskih promena na Zemlji kojom je razjasnio tajnu nastanka ledenih doba na našoj planeti.
U svojoj 63. godini, sublimirao je svoj celokupni rad na matematičkoj teoriji klime i 1941. godine napisao kapitalno delo Kanon osunčavanja zemlje.
Iako je ostao veran svojoj zemlji, pokazavši da se i u Beogradu mogu stvarati velika naučna dostignuća, njegov doprinos nauci više su umeli da prepoznaju i cene u svetu.
Njegovo ime nose krateri na Mesecu i Marsu, kao i jedno nebesko telo.
Nagrada Evropskog geofizičkog društva za dostignuća u oblasti klimatologije i meteorologije, koja se dodeljuje od 1993. godine, takođe nosi Milankovićevo ime, a NASA ga je svrstala u petnaest najznačajnih naučnika sveta.
Umro je 12. decembra 1958. godine i sahranjen je u Dalju.
